Izvor: B92, 07.Jun.2011, 03:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pšenica jeftinija, a hleb drži cenu
Beograd -- Tržište pšenice se nakon tromesečne zabrane izvoza stabilizovalo. Čak se u poslednje vreme beleži i značajni pad cene žita. Ipak, to ne znači i jeftiniji hleb.
U toku nedelje Vlada bi trebalo da donese odluku o prekidu zabrane izvoza pšenice, koja je na snazi od polovine marta ove godine.
"Još proveravamo bilanse. Mislim da smo uspeli da ispunimo svrhu zbog koje je ova mera uvedena", kaže Dušan Petrović, ministar poljoprivrede i trgovine.
Kilogram >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pšenice na Novosadskoj berzi trenutno je nešto više od 24 dinara za kilogram sa PDV, što je u odnosu na prethodnu nedelju pad od 12 odsto, a od marta čak za četvrtinu! Sa takvim cenama hlebnog žita logično bi bilo da dođe i do obaranja cene brašna, a time i hleba. Jer, pekarima je ranije glavni argument za poskupljenje te namirnice upravo bio skok cene sirovine.
OGRANIČENA CENA VEKNE
Vlada Srbije je u ograničila cenu vekne hleba od 600 grama, od brašna tip 500 na 54,22 dinara. Uredba Vlade o obaveznoj proizvodnji 40 odsto hleba od brašna tip 500 produžena je do 30. septembra. Uredba propisuje da najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti viša od dva odsto, a najviša obračunata od maloprodajne cene hleba ne može biti veća od sedam procenata.
"Ne očekuje se prema našim izveštajima sa terena pojeftinjenje hleba, jer su u međuvremenu drugi troškovi, recimo, energenti, poskupeli za kratko vreme dva puta", kaže Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara.
Trenutno su u Srbiji šarolike cene hleba - zavisno od regiona, lokacije i kupovne moći kreću se od 38 do 54 dinara, mada u pojedinim pekarama i radnjama hleb nude i po 33 dinara, kao što je slučaj u SOS marketima i nekim STR.
Kada je reč o odmrzavanju izvoza pšenice, stručnjaci smatraju da je još prerano govoriti o tome, iako ta zabrana ističe sledeće nedelje. Jer, pšenica je još "trava", što u prevodu znači da se u ovom trenutku ne može pouzdano prognozirati ovogodišnji prinos, niti ukupan rod u Srbiji.
"Tek kada se obavi žetva, ili već u vreme žetve, država treba da sačini realni bilans pšenice za narednu godinu. Ono što se mora obezbediti je: semenska pšenica, domaća potrošnja i minimalne završne zalihe. Ostalo može biti namenjeno izvozu", kaže Zdravko Šajatović, pomoćnik direktora novosadske Žitovojvodine.
Ukoliko bilans pokaže da pšenice ima u skromnim količinama, prioritet u izvoznoj strategiji treba dati plasmanu brašna i prerađevina, jer je to viša faza prerade pšenice, čime se upošljavaju domaći kapaciteti i obezbeđuje devizni priliv.
