Izvor: Blic, 08.Apr.2010, 01:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvo guverner, pa novi zakon o NBS

Izbor novog guvernera, kao i novi zakon o Narodnoj banci Srbije trebalo bi da budu dva odvojena procesa. Najbolje rešenje je da se prvo izabere guverner, pa tek onda da se priprema novi zakon uz učešće novog guvernera. U protivnom, Srbija bi duže vreme bila bez prvog čoveka na čelu centralne banke, kao i bez njenog aktivnog učešća u pripremi zakona. Vujović: Mnogo je lakše formalno ponoviti izbor guvernera, nego prihvatiti rizik da se novi zakon pravi bez njegovog učešća >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

To nije dobro, kaže u intervjuu za „Blic" Dušan Vujović, vodeći ekonomista u Svetskoj banci, koji sa Dejanom Šoškićem, predsednikom Saveta NBS, slovi za najozbiljnijeg kandidata za novog guvernera.





Od početka se pominjete kao ozbiljan kandidat za guvernera. Da li je, sem neformalnih, bilo i konkretnih razgovora o tome?

- Formalnih još ne. Mislim da premijer i predsednik imaju glavnu reč u tom procesu. Moje ime je tu ne zato što me neko politički predlaže već zbog međunarodnog iskustva, stručnosti i dokazane sposobnosti za saradnju i timski rad.

S obzirom na vaše iskustvo, šta biste savetovali predsedniku republike kada bude donosio odluku koga da predloži za novog guvernera?

- Da pogleda više kandidata i predloži onog koji će najbolje zastupati stvarne interese Srbije.





Vi ste jedan od retkih koji smatra da prvo treba izabrati novog guvernera, pa tek onda doneti novi zakon o NBS?

- Predlog da se paralelno sa razmatranjem kandidata za funkciju guvernera obavi i promena zakona zvuči logično, ali ne nudi lako rešenje. Priprema novog zakona može da potraje više meseci. Neophodno je usaglasiti dve verzije nacrta zakona koje postoje u Vladi (Ministarstvu finansija) i NBS. Pre nego što se usaglašeni nacrt zakona prosledi parlamentu na usvajanje, potrebno je da prođe javnu diskusiju, da se čuje mišljenje domaće stručne javnosti, ali i stav međunarodnih organizacija. To iziskuje vreme. Zato je, po meni, najbolje rešenje prvo izabrati novog guvernera, koji bi potom učestvovao u donošenju novog zakona. Mnogo je lakše formalno ponoviti izbor guvernera nego prihvatiti rizik da se novi zakon pravi bez njegovog učešća.

Šta vi mislite o predlogu da se novim aktom ojača uloga Saveta NBS, a time na neki način smanje ovlašćenja guvernera i oslabi njegova pozicija?

- Savet NBS sastavljen od kvalitetnih i odgovornih ljudi može da poveća stručnu i profesionalnu utemeljenost odluka, a samim tim smanji spoljne pritiske i jača suštinsku nezavisnost NBS i guvernera. To je dobro. Većina zemalja ima neku vrstu kolektivnog odlučivanja o monetarnoj politici.





Ali NBS je i do sada bila nezavisna?

- Da. Ali je nezavisnost više shvatana kao diskreciono pravo guvernera, a manje kao neophodnost u radu monetarnih vlasti utemeljena na visokom stepenu stručnosti i ličnog integriteta članova Saveta i guvernera. Naravno, naličje kolektivnog odlučivanja jeste gubitak odgovornosti za donete odluke. To nije ograničenje ako Savet većinski predlaže politiku koju podržava guverner. Problemi nastaju kada su u Savetu podeljena mišljenja ili kada postoji trajniji raskorak većinskog mišljenja i pozicije guvernera. Tada se gubi osećanje odgovornosti za donete odluke. Savet u prvi plan ističe pitanje odgovornosti, a ne nezavisnosti, jer nju centralna banka ne gubi.

Novi zakon promenio bi i način izbora guvernera. Njega bi predlagao predsednik, a ne Odbor za finansije Narodne skupštine?

- Smatram da nema ništa loše u tom rešenju koje de fakto već dejstvuje. Na taj način, predsednik bi i formalno na sebe preuzeo odgovornost za izbor prvog čoveka centralne banke. Veoma je bitno ko će te kandidate, a treba da ih bude više, da predloži predsedniku uvažavajući stručne, profesionalne i sve druge momente. Potrebne su i političke konsultacije pre nego što se predlog prosledi parlamentu.

Da li NBS treba da menja svoj dosadašnji glavni cilj - obezbeđivanje cenovne stabilnosti?

- Pored klasičnih ciljeva, a to su monetarna i cenovna stabilnost, potrebno je obezbediti i dostizanje svih ostalih makroekonomskih, a sve češće se čuje i razvojnih ciljeva kroz koordinisano delovanje NBS sa Ministarstvom finansija i Vladom. Pored toga, centralna banka mora da produbi svoju ulogu u razvoju finansijskog sistema, održavanju njegove stabilnosti i obezbeđivanju neophodne regulatorne funkcije i makroprudencijalne kontrole. Preterana deregulacija i odsustvo kontrole skupo su plaćeni u ovoj i prethodnim finansijskim krizama. Iskustva drugih zemalja pokazuju da regulatorno polje mora da se proširi na nebankarske finansijske organizacije i nekontrolisane finansijske tokove (gde spadaju „prekogranični krediti" koji su bili van kontrole NBS). Instrumentarij monetarnih vlasti, takođe, mora da se modernizuje i obogati ako se želi preciznije delovati na moguće sistemske rizike u finansijskom sistemu i na povezanim tržištima.





Biti guverner naročito podrazumeva odoleti pritiscima političara, brojnih interesnih lobija. Da li ste spremni i za takvu vrstu izazova?

- Najbolje je pregovaranje koje traži ravnotežu različitih interesa. Učesnici moraju jasno da definišu svoj interes i vrstu ustupaka na koje su spremni, trenutno ili u vremenu. Time se definiše prostor mogućih rešenja koja svima odgovaraju.

Jelašić na funkciji najviše još dva meseca

Do imenovanja novog guvernera, Radovan Jelašić, nekadašnji guverner NBS, čija je ostavka usvojena, obavljaće tu funkciju najviše još dva meseca. Formalno zakonski Jelašić je guverner sve dok ga Skupština ne razreši, ali, kako „Blic" saznaje u vrhu vlasti, njegov naslednik mora biti izabran najkasnije za dva meseca počev od prekjučerašnjeg dana.

Nastavak na Blic...