Izvor: Politika, 01.Avg.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo dogovor sa MMF-om, posle pare
Bilo bi neodgovorno da novac odobrimo bez plana stabilizacije javnih finansija i zaključivanja sporazuma sa MMF-om
Nova Vlada Srbije moraće, nažalost, da primeni neke veoma teške mere. Počevši od toga da u što kraćem roku postigne dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), što će biti uslov, prvi potez da vaša zemlja može da koristi sredstva Fonda i Svetske banke, ali i da se na međunarodnom tržištu zaduži po razumnim cenama. Ovim rečima Džejn Armitidž, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << regionalna direktorka Svetske banke za Evropu, počinje razgovor za „Politiku”. Zbog velikog minusa u državnoj kasi, Srbiji su zaduživanja neophodna, ali istovremeno zbog visokog nivoa državnog duga, mora se napraviti srednjoročni plan njegovog smanjenja i stabilizacije javnih finansija.
– To ne može da se postigne preko noći. Treba doneti neke teške odluke koje se odnose na smanjenje rashoda i povećanje prihoda, a to će zahtevati vreme. Ukoliko se naprave neka od tih bolnih prilagođavanja, Svetska banka je tu da pomogne Srbiji u tim reformama i obezbedi finansijsku podršku u iznosu od 400 miliona dolara. Ali zemlja ne može da nastavi da uvećava javni dug, održava visoki minus u budžetu i nastavi da pozajmljuje.
Šta su konkretni uslovi da bi Srbija mogla da dobije taj novac?
Ne možemo da odobrimo ta sredstva bez srednjoročnog plana fiskalne stabilizacije koji će nas uveriti da će se državni dug i budžetski deficit smanjiti. Možda zvuči surovo, ali bilo bi neodgovorno od nas da novac odobrimo bez poštovanja tog uslova. U tom smislu, prvi korak je da Srbija postigne dogovor sa MMF-om. Od ukupnog iznosa, spremni smo da jednu četvrtinu odobrimo još tokom ove godine ako se postigne sporazum. Ostatak će se odobriti u dve odvojene rate. Prvi deo od 100 miliona dolara biće vam na raspolaganju ako Srbija nastavi penzionu reformu, reformu obrazovanja i zdravstva. Jer, kao što znate javna potrošnja u Srbiji je veoma visoka i iznosi oko 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Makedonija, na primer, ima mnogo niži udeo javne potrošnje u BDP-u. Uslov za odobravanje preostalih 200 miliona dolara je reforma državnih, javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 2. avgusta. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Anica Telesković
objavljeno: 02.08.2012.
