Izvor: B92, 10.Mar.2020, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi put u istoriji: Državni dug "pretežak"
Liban, koji je i tokom građanskog rata osamdesetih ispunjavao svoje dužničke obaveze, suspendovao je isplate inostranog duga prvi put u istoriji.
To ukazuje na težinu finansijske i ekonomske krize te prezadužene bliskoistočne zemlje u kojoj građani od oktobra protestuju zbog korupcije, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Odluka libanske vlade da suspenduje isplatu duga od 1,2 milijarde dolara u evroobveznicama će smiriti demonstrante koji već >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pola godine od vlade zahtevaju da joj prioritet budu unutrašnji problemi ali to neće rešiti finansijske poteškoće te zemlje, ocenjuje Njujork tajms, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Posle višemesečnih protesta protiv političke elite koja, zbog lošeg upravljanja i korupcije, građanima nije mogla da obezbedi osnovne usluge kao što su snabdevanje vodom i strujom ali i usred nagle devalvacije libanske funte, nedostatka uvoza i hiljada otpuštenih radnika, premijer Hasan Diab u subotu je odlučio da odloži isplatu duga koji dospeva u ponedeljak.
Poslovni ljudi u libanskoj ekonomiji, u kojoj dominira uvoz, ne mogu dobiti dolare za uvoz robe, navodi list, dodajući da su Libanci plaćeni u funtama očajni kako njihova kupovna moć isparava.
Za otprilike dve nedelje počeće pregovori Libana i vlasnika obveznica o restrukturiranju duga, izjavio je libanski ministar ekonomije Raul Neme ističući da pregovori ne bi trebalo da traju duže od devet meseci, naveo je Rojters.
Liban ima oko 31 milijardu dolara duga, za koje izvori kažu da država želi da restrukturira, ističe Rojters dodajući da je javni dug Libana dostigao oko 170 odsto bruto domaćeg proizvoda, što zemlju čini jednom od najzaduženijih na svetu.
Zapadne vlade, s druge strane, insistiraju da Bejrut prvo donese dugo odlagane reforme za borbu protiv korupcije. Mnogi analitičari smatraju da je jedini način da Liban osigura finansijsku podršku programa Međunarodnog monetarnog fonda, od kojeg je Bejrut, uprkos negodovanju Hezbolaha, već tražio tehničku pomoć.
Neuspeh Bejruta da otplaćuje svoj ogroman dug očekivao se duže vreme, ali dolazi u trenutku kada je globalni finansijski sistem na ivici, što Liban dovodi u posebno nezgodan položaj u pregovorima sa stranim investitorima, ocenjuje Vol strit žurnal.
Finansijski problemi Libana na neki su način neobični, ukazuje list, navodeći da je većina državnog zaduživanja u dolarima dolazila od lokalnih banaka koje su koristile neuobičajeno visoke kamatne stope za privlačenje dolarskih depozita od libanske dijaspore.
Te doznake su, ukazuje Vol strit žurnal, prošle godine presušile kada su zemlju potresli antikorupcijski protesti, banke privremeno zatvorene, a poverenje investitora opalo. Bez priliva svežih dolara, libanski finansijski sistem je počeo da se urušava.
Ni zapadni partneri, ni zalivske zemlje, koje su pomagale Libanu u prošlosti, sada ne žure da pomognu zemlji, pa će njena vlada, uprkos unutrašnjim protivljenjima, morati da traži kredit od MMF-a.
To će, naglašava Ekonomist, zahtevati bolne reforme ali i pronalaženje novog ekonomskog modela. S malo novca u zemlji koja zavisi od uvoza, ekonomija je zamrznuta i pretpostavlja se da oko 40 odsto Libanaca sada živi u siromaštvu, što bi se, prema Svetskoj banci, moglo popeti na 50 odsto.
Iako nikada neće biti industrijska sila, privrednici ukazuju na potencijalne razvojne mogućnosti Libana. Uz obrazovanu, višejezičnu radnu snagu, Liban bi mogao biti središte tehnoloških kompanija i vrhunske proizvodnje.
Poljoprivreda je uglavnom sitnog obima i ima prostora za rast. Isto važi i za turizam, koji već doprinosi 19 odsto BDP-a.
Sve to, međutim, ističe Ekonomist, traži velika ulaganja u novu infrastrukturu – struja, internet i putevi su loši, prirodne lepote narušene – dok blagajne ostaju prazne.
