Izvor: B92, Tanjug, 06.Nov.2009, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva kontrola MMF-a u februaru
Beograd -- MMF u prvu kontrolu zaključenog dogovora sa Vladom Srbije dolazi u februaru do kada bi trebalo da bude napravljen program reforme penzionog sistema.
Guverner Narodne banke Radovan Jelašić ocenjuje da je program reformi ključan i da ovaj dogovor sa MMF-om moramo ispoštovati. "Nadam se samo da se neće ponoviti toliko puta vidjen scenario - potpisali smo, ali smo mislili nešto sasvim drugo. Sa ovakvim programima, koji podrazumevaju srednjoročno smanjenje javne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << potrošnje, do sada baš nismo imali pozitivnih iskustava."
On je podsetio da se Srbija obavezala da plate i penzije ostanu zamrznute i tokom sledeće godine, da se u 2011. penzije indeksiraju rastom cena na malo, plus ostvarenim porastom bruto domaćeg proizvoda iznad četiri odsto i da se na njih ne izdvaja više od 10 odsto BDP-a.
"Sada treba da pronadjemo formulu kako ćemo to postići", rekao je Jelašić.
Prema njegovim rečima, MMF nije tražio ni smanjenje beneficiranog radnog staža za određene kategorije, ni izjednačavanje granice za odlazak u penziju za muškarce i žene već smanjenje izdataka za penzije u BDP-u, "a na vladi je da odluči kako će to izvesti i da to pretoči u zakone do februara".
Guverner NBS Radovan Jelašić
Guverner je ukazao da će zahvaljujući aranžmanu sa MMF-om, Srbija toj instituciji plaćati kamatu od samo 1,5 odsto, a taj kredit nam omogućava da se dodatno jeftino zadužimo za potrebe budžeta i kod Svetske banke i EU.
"Za zemlje koje nisu postigle dogovor sa Fondom i koje moraju da se komercijalno zadužuju, kamate na medjunarodnom tržištu idu i do 10 odsto. Jedan od efekata je i spremnost komercijalnih banaka da daju sve više kredita srpskoj privredi", naveo je Jelašić.
Na pitanje da li bi Srbija trebalo da uzme ruski kredit od milijardu evra, on je naglasio da što se tiče budžeta, dodatno zaduživanje nije neophodno, jer su sredstva za pokrivanje deficita obezbedjena, i za ovu i za sledeću godinu.
"Kada je reč o posebnim projektima, to treba pitati Vladu", rekao je Jelašić.
On je napomenuo i da ekonomska kriza još nije definitivno prošla iako je u trećem kvartalu zabeležen rast industrijske proizvodnje, "ali sigurno još dugo nećemo biti na nivou na kom smo bili pre godinu dana, u smislu zarada i uslova zaduživanja".
