Izvor: B92, 28.Jul.2010, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pruga spaja Srbe, Hrvate i Slovence
Beograd -- Trasa Orijent ekspresa, romantično prikazana u filmu po romanu Agate Kristi uskoro bi ponovo mogla da zaživi ali ne za putnike već za prevoz robe.
Naime, Srbija, Slovenija i Hrvatska odlučile su da formiraju zajedničku železničku kompaniju kako bi se oporavio železnički Koridor 10.
Njime bi roba iz centralne Evrope najbržom i najkraćom trasom stizala do Turske od srednje Evrope do Bosfora.
Sada prema nekim procenama, teretne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << železničke kompozicije koje najviše koriste Koridor 4 od Drezdena do Istambula putuju 57 sati, dok bi korišćenjem pruge Ljubljana - Istambul roba trebalo da se transportuje za najviše 35 sati. Rad na ovom projektu počeo je pre pet meseci, kaže za B92 Dragan Grujić direktor direkcije za prevoz Železnica Srbije.
Srbija, Hrvatska i Slovenija raspolažu zajedno sa 24.094 vagona, 911 lokomotiva, imaju pruge u dužini od 8.776 kilometara, od kojih je 3.512 kilometara elektrificirano, a 11 odsto su dvokolosečne trase. Evropska unija raspolaže sa 481.204 vagona, 27.871 lokomotivom, ima pruge u dužini od 231.522 kilometra, 121.646 kilometara su elektrificirane, a 40 odsto su dvokolosečne pruge.
„Koridor 10 je veoma značajan pogotovo ako se ima u vidu završetak tunela ispod Bosfora, za tok robe između zapada i istoka, pre svega iz Nemačke prema Turskoj i Grčkoj. To su značajne količine gde železnica nije zastupljena u onoj meri koliko bi mogla da bude. Svega nekih 2-6 procenata ukupne količine robe koja se transportuje prevozi se železnicom, a imajući u vidu da su zagušenja na autoputevima velika kao i poskupljenja nafte i naftnih derivata, mislimo da je tu velika šansa za železnički saobraćaj", objašnjava on.
Dogovor o udruživanju železnica koje su nekada pripadale staroj Jugoslaviji postignut je u Sloveniji na sastanku na Brdu kod Kranja. Zadovoljstvo je bilo vidno kod resornih ministara sve tri zemlje. Zajedničko železničko preduzeće Srbije, Hrvatske i Slovenije biće formirano u oktobru u Ljubljani, a očekuje se da već u prvoj godini svakoj od zemalja donese prihod od po 50 miliona evra.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija kaže da je to zaista dobra ideja za koju se nada da neće ostati samo na rečima.
„Pre svega zbog činjenice da Hrvatska i Slovenija počinju da shvataju geostrateški položaj Beograda koji je jedinstven u evropi, jer se u Beogradu zaista ukrštaju razni koridori i to se ukrštaju sa onim najvažnijim dunavskim koridorom. To ukazuje da se počinju ozbiljnije povezivati tri vrlo razvijene jadranske luke, Kopar, Rijeka i Split, sa jugoistočnom Evropom odnosno crnomorskim bazenom i dalje preko Turske sa Bliskim Istokom. Normalno da bi to za nas trebalo da bude prioritetni pravac". navodi on.
U petak bi u Beogradu resorni ministri tri zemlje trebalo da potpišu izjavu o namerama da se osnuje zajedničko preduzeće, a kasnije bi trebalo da se pređe sa reči na dela.
Prema rečima Dragana Grujića, plan je da se napravi jedan centar za graničnu i carinsku kontrolu robe koja bi tom prugom išla kako bi se smanjila papirologija. Istovremeno se očekuje da se vreme prevoza robe iz centralne Evrope do Istambula, za šta je sada preko drugih koridora potrebno 57 sati, značajno skrati.
„Mi smo imali jedan probni voz tzv. ’Bosforus expres’ gde su sve železničke uprave na prevoznom putu pokazale da mogu da prevezu robu za nekih 35 sati tako da nam je sad cilj da dostignemo to vreme. Mogu slobodno da kažem i da je 40 sati vreme sa kojim bi mogli da budemo i jako profitabilni i da damo kvalitetnu uslugu", navodi on.
Na pitanje je da li bi taj kvalitet mogle da daju nekadašnje „brze pruge Srbije", kojima se sada vozovi kreću brzinom kao pre 40 godina, Bušatlija kaže da je „od granice sa Hrvatskom, pa preko Beograda sve do granice sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i Makedonijom naš železnički saobraćaj stvarno u jadnom stanju".
„Vozovi se kreću ne brzinom kao pre 40 nego pre 100 godina jer taj prosek je ispod 35 kilometara na sat. Imate deonice gde se kreću i brzinom od 20 kilometara na sat jer su pruge u tako lošem stanju jer ne smeju brže da se kreću", objašnjava on.
Srpska železnica koja je već duže vreme u lošem stanju odavno čeka na inostrane kredite koji bi je oživeli. Jedan od njih je ruski kredit koji još uvek nije odobren, kao i kredit iz Češke koji bi bio namenjen za elektrifikaciju i modernizaciju pruge od Niša do bugarske granice, dela Koridora 10.
U Železnicama Srbije očekuju da bi zajedničko železničko preduzeće Srbije, Slovenije i Hrvatske moglo da pomogne da se unapredi železnički saobraćaj u zemlji.
Infrastrukutura jeste ograničavajući faktor za efikasniji železnički saobraćaj, ali kada se radi o robnom transportu Srbija može da pruži zadovoljavajuću uslugu, kaže Dragan Grujić iz Železnica Srbije.
Mahmut Bušatlija ukazuje i da ne bi trebalo mnogo razmišljati o tim političkim izjavama kao što su „najkraći i najbolji put" jer su svi koridori koji su kreirani kroz Evropu kreirani zbog zahteva tržišta.
„Hoću da kažem da ovo treba gledati kao jedan ogranak transportnih sistema u Evropi. Mi smo u poslednjih 10 godina izgubili ogromne pare kao i prestiž na nerealizovanju ukupnog Koridora 10 pa i sada se vidi da je težište na putnom saobraćaju a ne na železničkom. Naša lokalna politika trebalo bi da ravnomernije rasporedi interes za razvoj infrastrukture i na železničkom i na putnom saobraćaju", kaže Bušatlija.
