Izvor: B92, 26.Avg.2013, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provizije: Dinar po dinar - 35 mlrd
Beograd -- Bankari dobro zarade zaračunavajući klijentima razne dodatne troškove, gotovo nijedan račun ne može da se plati na šalteru bez provizije, pišu "Novosti".
Osim na kamatama, od kojih su lane zaradile čistih milijardu evra, banke najveću dobit ostvaruju na raznim provizijama i naknadama. Ovaj iznos je u protekle dve godine na gotovo istom nivou - od oko 35 milijardi dinara, odnosno nešto više od 300 miliona evra.
Građani se najviše bune upravo zbog provizija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje su najočiglednije: gotovo nijedan račun ne može da se plati na šalteru, a da im se ne zaračuna dodatni trošak, koji ide od 25 pa do čak 150 dinara, u zavisnosti od banke.
Osim banaka, najveće gužve za plaćanje računa su pred šalterima „Pošte Srbije“. Ona za uplatu računa „Infostana“ ne uzima ni dinar provizije, jer je, kako potvrđuju u ovom preduzeću, „Infostan“ na sebe preuzeo troškove transakcije.
"Provizija za uplatu komunalnih računa preduzeća sa kojima „Pošta Srbije“ ima zaključen ugovor, kao što su „Telekom“, „Telenor“, „Vip“, „EPS snabdevanje“ i druga, za uplate do 3.500 dinara iznosi 35 dinara"; rečeno je „Novostima“ u ovom javnom preduzeću.
Za iznos uplate od 3.500 do 500.000 dinara provizija je jedan odsto od iznosa uplate, a za uplate preko 500.000 dinara provizija je 5.000 dinara.
Minimalna provizija za sve ostale uplate, školarine, poreze, takse, nešto je veća.
"Za uplate do 4.500 dinara na šalterima „Pošte“ provizija je 45 dinara, za uplate od 4.500 do 500.000 dinara provizija je jedan odsto od iznosa uplate, a za uplate preko 500.000 dinara provizija iznosi 5.000 dinara", dodaju u ovom preduzeću.
Još jedan „raj za provizije“ je plaćanje karticama. S obzirom na to da je plaćanje na ovaj način sve češće - za prvih šest meseci je premašilo 331 milijardu dinara - bankari i ovde ubiraju dobru zaradu.
Iako većina banaka besplatno izdaje karticu klijentu, za većinu se naplaćuju troškovi članarine, na mesečnom ili tromesečnom nivou. Tu je i naknada za podizanje novca na bankomatu „tuđe“ banke, dok pojedine banke „rođenim“ klijentima naplaćuju proveru stanja na računu i svako štampanje slipa sa bankomata, uglavnom po 25 dinara.
Ipak, sve banke svojim korisnicima nude mogućnost elektronskog plaćanja računa, bez dolaska na šaltere. Na ovakve uplate provizija se ne zaračunava, a banke koristi ubiraju naplaćujući fiksni iznos sa tekućeg računa korisnika.
Reč je uglavnom o iznosu od 200 dinara mesečno, dok korisnici posebnih paket-računa imaju već uračunat trošak elektronskog bankarstva u osnovnu cenu. Izuzetak je AIK banka koja svojim klijentima nudi besplatan i-benking.
Da ne poveruješ
BOLJE NE ZNATI STANJE: Pojedine banke klijentu štampaju izvod o stanju na računu za - 500 dinara!
JEFTINIJE U KOFERU: Jeftinije je podići celu štednju sa računa i u koferu je odneti u drugu banku nego dati nalog banci da je bezgotovinski prenese sa računa na račun u drugu banku, što može da košta i 20.000 dinara.
STAN JOŠ SKUPLJI: Klijent koji, zbog kupovine stana, sa svog deviznog računa prebacuje novac na devizni račun prodavca nekretnine, moraće da plati od 1.500 do 5.000 dinara provizije iako je reč o računima u istoj banci.
NE TRAŽIŠ, A PLATIŠ: Izdavanje „čipovane“ umesto obične platne kartice, koju je banka obavila na svoju inicijativu, posle je naplaćena klijentima po 200 dinara zbog „zamene kartice na zahtev klijenta“...
