Izvor: Politika, 29.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protokol o prodaji NIS-a ne mora pred parlament
„Politika” saznaje da Protokol o prodaji NIS-a ne mora da prođe Narodnu skupštinu. – „Južni tok” bez PDV-a
Iako su oči javnosti cele protekle nedelje bile uprte u potpisivanje naftno-gasnog sporazuma sa Rusijom, niko od srpskih zvaničnika po povratku iz Moskve još nije našao za shodno da pojasni detalje ovog međudržavnog dokumenta. Većina njih koji su učestvovali u Radnoj grupi za pregovore sa Rusima, juče su „Politici” poručili da sačekamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se završe izbori, jer, ističu oni, od rezultata drugog kruga zavisiće i sudbina vlade, što možda znači, i samog sporazuma.
U ovom času je jedino nesporno da će naša zemlja ovim sporazumom postati tranzitno čvorište gasa koje će olakšati snabdevanje zemalja jugoistočne Evrope, ali i Evropske unije. Ostaje, međutim, nejasno šta znači tačka Sporazuma koja kaže „... da će pravo na korišćenje svih kapaciteta gasovoda i podzemnog skladišta gasa pripadati ruskim učesnicima”, kao i da će „srpska strana razmotriti mogućnost da se materijali, usluge i radovi neophodni za realizaciju projekata oslobode poreza na dodatu vrednost do dostizanja njihove isplativosti”.
Dakle, istovremeno dok se ministri u vladi jednoglasno slažu da ne treba ukidati PDV na pelene, jer je to „minorna” ušteda za roditelje u Srbiji, a veliki minus za državnu kasu, pregovarači tu mogućnost daju upravo ruskom partneru koji inače ima većinsko vlasništvo i u firmi koja će se baviti gradnjom gasovoda i završetkom podzemnog skladišta „Banatski Dvor”.
Ali, ako zanemarimo ove poreske finese, možda je važnije pitanje, da li će zaista samo Rusi koristiti kapacitete gasovoda „Južni tok” i podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”. Aleksandar Popović, ministar energetike, za „Politiku” kaže da tek predstoji konkretizacija dogovora oko pojedinih tačaka sporazuma, dodajući da odredbe ovog ugovora ne zadiru u prava i obaveze svake od strana po drugim međunarodnim sporazumima čiji su potpisnici dve strane.
Nedoumice takođe izaziva i član sporazuma koji kaže da će u podzemno skladište gasa biti utisnuto svega 350 miliona kubika gasa, iako je njegov kapacitet gotovo tri puta veći. U Javnom preduzeću „Srbijagas”, koje će sa 49 odsto vlasništva učestvovati u osnivanju novog zajedničkog preduzeća sa Gaspromom, kažu da u ovom času ne može ni da se pomisli da će ruska strana puniti skladište sa 350 miliona kubika, a „Srbijagas” ili neki treći partner sa preostalih 500 miliona. Tako se mora raditi u naredih pet-šest godina, jer je dno podzemnog skladišta zavodnjeno. Tek posle toga može se razmišljati i o upumpavanju svih 800 miliona kubika gasa. U ovom preduzeću tvrde da to ne znači da ćemo mi od Rusa kao većinskog vlasnika „Banatskog Dvora” kupovati gas, već da ćemo samo plaćati zakupninu skladišnog prostora po beneficiranim cenama.
Zaposlene u NIS-u najviše brine zašto i deo o većinskoj prodaji ove kompanije nije obuhvaćen sporazumom, već protokolom. Pravno tumačenje im govori da to praktično znači da Protokol o prodaji NIS-a ne mora da prođe Narodnu skupštinu, kao što je to slučaj sa Sporazumom, te da je NIS svakako prodat i da tu eventualne ispravke nema.
Iako su se od potpisivanja sporazuma u Moskvi pojavile spekulacije da verifikacija ovog dokumenta nema validnost ako ne bude potpisan i u Ruskoj dumi, baš kao što je slučaj i sa potpisivanjem klirinškog duga bivšeg SSSR sa Srbijom, na koji su dve strane paraf stavile aprila prošle godine, Andrej Hripunov, šef ruskog trgovinskog predstavništva, kaže da to nije tačno.
– Sporazum o klirinškom dugu SSSR i Srbije u vrednosti od oko 266,8 miliona dolara se realizuje i bez toga da je potpisan u Ruskoj dumi. To potvrđuje i činjenica da bi radovi na revitalizaciji Đerdapa, kako je sporazumom i predviđeno da se „isprebijaju” ovi dugovi, trebalo da uskoro počnu. EPS i ruske firme koje će učestvovati u ovom projektu su uveliko u pregovorima i one svoje poslove, cene usluga, treba da prilagode tržišnim uslovima i da krenu u ceo posao.
Dakle, to što neki međudržavni sporazum nije prošao Rusku dumu ne mora da znači da i ne važi. Naprotiv, tvrdi Hripunov. Rusku dumu prolaze oni dokumenti u kojima mora nešto da se menja jer je, primera radi, u međuvremenu došlo do izmene pojedinih zakona.
Upravo će to značiti i za sporazum koji je prošle nedelje potpisan u Moskvi. Ukoliko bilo ko bude dovodio u pitanje realizaciju gasno-naftnog aranžmana Srbije i Rusije, to sigurno neće biti zbog toga što ga je verifikovala ili nije Ruska duma.
Jasna Petrović
[objavljeno: 30/01/2008]
