Izvor: S media, 25.Avg.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protekcionizam odgovoran za rast cena šećera
Šećer je sirovina izložena najvećem protekcionizmu, u čiji se promet države najviše mešaju, mada se ne nadje na naslovnim stranama tako često kao nafta ili zlato, ocenio je Majk Medkdugal iz medjunarodne brokerske kuće "Njuedž".
Mnoge države, vodeći proizvodjači šećera u svetu, uvode na ovom sektoru trgovinske barijere i kvote koje utiču na cene, ponudu i tražnju te sirovine i na domaćem i na medjunarodnom tržištu, podseća Biznis vik.
Njujorški >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << poslovni magazin prenosi da je, prema procenama svetskih eksperata, protekcionistički odnos država prema šećeru najveći krivac za ograničenje raspoloživih količina i udvostručenje cena te sirovine na svetskom tržištu za manje od godinu dana.
Na Njujorškoj berzi sirovina šećer je 24. oktobra 2008. kotirao po 11,70, a 12. avgusta ove godine po 22,97 centi za libru.
SAD, na primer, ograničavaju uvoz šećera da bi njegove cene na domaćem tržištu održale na visokom nivou. Uz to, ograničavaju i domaću proizvodnju, a programom zajmova utiču na cene.
Indijska vlada ograničava količinu šećera kod trgovaca tom sirovinom, kao i vreme tokom kojeg mogu da ga drže, da bi se sprečilo gomilanje zaliha. Vlada Indije odredjuje i najniže cene šećera i primorava šećerane da joj prodaju 10 odsto proizvoda, kako bi po beneficiranim cenama mogla da ga prodaje najsiromašnijima.
Na Tajlandu vlada kontroliše cene ove sirovine na domaćem tržištu i odredjuje visoku carinu na uvozni šećer.
Pored protekcionističkog odnosa država, na ograničenje raspoloživih količina i nagli rast cena uticale su i ovogodišnje preobilne padavine u Brazilu, koje su smanjile digestiju u tamošnjoj šećernoj trsci, kao i zakazivanja monsunskih padavina u Indiji, ističu stručnjaci.
Svetska proizvodnja šećera će, prema prognozi ministarstva poljoprivrede SAD (USDA), u sezoni 2009/10. (oktobar/septembar) iznositi oko 160 miliona tona, a potrošnja će se u odnosu na tekuću sezonu povećati za 1,5 milion tona.
Rast tražnje šećera poslednjih godina delimično se pripisuje povećanju prihoda stanovništva zemalja u razvoju, ali i većem korišćenju šećerne trske kao sirovine za biogorivo, koje opet postaje sve atraktivnije zbog obnove rasta cena nafte.
Poljoprivrednici se u nekim zemljama, kao što je Brazil, ponovo vraćaju šećernoj trsci, koju su na neko vreme napustili zbog drugih isplativijih kultura. Medjutim, za razliku od šećerne repe, koja je jednogodošnja kultura, za početak ubiranja prinosa kod šećerne trske potrebne su godine i znatnije investicije, koje je teško obezbediti u doba svetske kreditne krize, objašnjava Majk Mekdugal.
On napominje da će zbog problema finansiranja i 40 odsto novih kapaciteta šećerana predvidjenih u Brazilu za 2009. biti realizovano tek u 2010.
U medjuvremenu Indija je u roku od godinu dana od drugog najznačajnijeg svetskog izvoznika šećera sa eksportom od 5,8 miliona tona, postala drugi najveći svetski uvoznik, sa uvozom procenjenim na 1,8 miliona tona.
