Izvor: Blic, Beta, 13.Mar.2009, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prošlo je vreme jeftinih kredita

Vreme jeftinih kredita je iza nas. Iako Euribor i Libor poslednjih meseci imaju trend pada, raste rizik zaduživanja države pa samim tim poskupljuju izvori zaduživanja banaka u inostranstvu. Marže zato neminovno moraju da rastu - kaže za „Blic” Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke”.



Objašnjenje o skupljem zaduživanju sigurno je slaba uteha građanima?

- Mi ne živimo izolovani u svetu, tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da Srbiju promene ne mogu da zaobiđu. Razumem građane, ali treba imati na umu i da su lokalni izvori poskupeli, odnosno kamatne stope na štednju su porasle. Takođe, za razliku odranije, plaćamo i veće kamate na novac koji povlačimo iz inostranstva. Kako ne bi pravili gubitak, neminovno je da naplatimo veće kamate i stanovništvu i privredi.



Upravo u ovom trenutku kao slamka spasa su krediti uz subvenciju države. Hoće li biti dovoljno novca za ovo povoljno kreditiranje?

- Mislim da će se mere države iscrpeti zbog jake tražnje za ovim kreditima, tako da će država morati ponovo da interveniše, što je dobro. To ukazuje da je pogođena meta krize.



Kao jedna od mera najavljuje se reprogram prekograničnih kredita naših preduzeća kod inostranih banaka?

- Mi ćemo formalno ući u tu vrstu razgovora, iz prostog razloga - sistem se mora očuvati. Međutim, to neće biti nimalo jednostavno. Srbija nije jedina zemlja u kojoj centrale banaka imaju kros-border kredite. Ne može se napraviti masovni reprogram kredita jer bi to ugrozilo likvidnu poziciju centrala banaka. Potrebno je dogovoriti se o načinu pristupa tom problemu, odnosno o elementima koji bi mogli da podrže taj proces. Ta mera bi značajno doprinela stabilizaciji ekonomskih prilika u Srbiji, a prevashodno stabilizovali bi kurs.



Da li vas brine činjenica da je svako peto preduzeće u Srbiji u blokadi? Koliko to može da ugrozi vaše poslovanje?

- Naravno da zabrinjava. Snaga finansijskog sektora zavisi od snage realnog sektora i kupovne moći stanovništva. S problemom potencijalne nelikvidnosti borimo se na više načina. Prvo, oprezni smo kod odobravanja novih kredita, drugo formiramo adekvatne rezerve.



Ozbiljno se razmišlja i da se veći budžetski deficit popuni zaduživanjem kod banaka. Hoćete li banka pozajmiti novac državi?

- Ukoliko država ne sklopi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, pitanje je da li će to biti moguće. Ukoliko bude aranžmana, to je više nego izvesno. Mi ćemo sigurno državi odobriti kredit za tu namenu.



Dosta ima polemika da li kurs treba da bude fleksibilan ili da se fiksira. Šta je, po vašem mišljenju, najbolje rešenje?

- Mislim da politiku kursa u ovom trenutku ne treba menjati. Fiksiranje kursa bilo bi neizdrživo sa stanovišta obaveznih rezervi. S druge strane, velika depresijacija dinara bi dovela do nesagledivih ekonomskih posledica jer bi ceo devizni rizik u bilansima banaka automatski bio pretvoren u kreditni rizik, pošto su svi krediti indeksirani u evrima ili francima. Moramo da imamo plivajući fluktirajući kurs koji se održava u nekom racionalnom nivou. Još uvek kreditni rizik koji nastaje zbog slabljenja dinara je prihvatljiv i banke imaju mogućnost da ga apsorbuju zbog visokog nivoa kapitalizacije.

Nismo na prodaju

Vašim klijentima sigurno u ovom trenutku nije bilo prijatno da čuju da se „Hipo Alpe-Adrija” prodaje?

- I da se banka prodaje i da se ne prodaje, ništa se ne menja u odnosu na naše poslovanje s klijentima. Tačno je da se obavlja restrukturiranje na nivou „Bayerische Landesbanke grupe” (BLB), ali nema nikakvog govora o prodaji „Hipo Alpe-Adrija banke” u Srbiji. Naravno, ako govorimo uopšte o prodaji bilo koje banke, banka postoji nezavisno od svog vlasnika. Šta se promenilo u poslovanju „Hipo Alpe-Adrija banke” u odnosu na klijente, kada je BLB postao većinski vlasnik „Hipo grupe” 2007. godine? Samo smo još unapredili svoje poslovanje. Banke se i preuzimaju zato što dobro rade svoj posao, a one koje ne rade se zatvaraju. Uostalom, svaka promena strukture vlasništva preko pet odsto, ne može da se obavi , bez prethodne saglasnosti NBS.

Kako ublažiti krizu

-obavezno sklapanje aranžmana sa MMF-om

-fluktuirajući kurs

-sprečiti pad proizvodnje uz istovremeno visok rast cena

-održati likvidnost sistema

-nastavak strukturnih reformi javnog sektora

-efikasnije lokalne samouprave

-jeftinija administracija

-plate i penzije ne smeju da rastu

-više investicija u infrastrukturu

-fokus industrijske politike na oblasti koje najbrže smanjuju spoljnotrgovinski deficit

-podsticaji ulagačima u energetiku, infrastrukturu i telekomunikacije

Racionalizacija

Privreda Srbije se susreće sa otpuštanjima. Hoće li toga biti u bankarskom sektoru, konkretno u „Hipo Alpe-Adrija banci”?

- Prethodnih godina banka je imala intenzivan rast. Upošljavamo 900 zaposlenih.

Na nivou celokupnog bankarskog sektora zaposleno je više ljudi nego što je bilo pre gašenja velikih banaka, a to odslikava dinamiku celog sektora. Sigurno je da će biti određenih projekata racionalizacije, ali ne verujem da će to u bankarskom sektoru imati velike razmere. Ono što će se desiti jeste da će se zaustaviti progresivna stopa zapošljavanja u bankarskom sektoru.

Nastavak na Blic...