Izvor: Blic, 13.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošle nedelje oročeno para kao cele 2001.
Građani Srbije su u nedelji štednje u banke uložili 310 miliona evra, što je skoro identičan iznos koji je prikupljen u celoj 2001 godini. Prosečan ulog, u zavisnosti od banke, iznosio je od tri pa sve do 20.000 evra, dok je najčešći period oročenja bio godinu dana.
U „Unikredit banci", zbog gužvi, prvo je bilo potrebno da se donese lična karta i zakaže vreme potpisivanja ugovora, pa tek onda da se donese i uloži novac. Od zakazivanja do potpisivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ugovora u proseku se čekalo oko tri sata, i još sat vremena u samoj banci, dok ne stignete na red.
Najveći razlog ovako velikog interesovanja građana za štednju su pored raznih poklona koje su banke nudile i dvostruko veće kamate. Od juče one su ponovo vraćene na stari nivo. Bankari kažu da su ovako visoke kamate bile moguće jer ih je Narodna banka Srbije oslobodila obavezne rezerve na devizne depozite prikupljene u toj nedelji.
- Obavezna rezerva dosta poskupljuje depozite i banke nisu u mogućnosti da daju ovako povoljne kamatne stope tokom cele godine. Naravno, sad kad je nedelja štednje završena, kamatne stope se vraćaju na prethodni nivo, kaže Milan Mijalković, rukovodilac službe razvoja depozitnih proizvoda u „Pireus banci".
Slično objašnjenje dobili smo i od Marije Blagojević, direktorke sektora za poslovanje sa stanovništvom u „Unikredit banci".
- Sve banke moraju da izdvoje obaveznu rezervu od 10 odsto na dinarske i 45 odsto na devizne depozite, objašnjava Marija Blagojević.
Prikupljeni novac bankari kažu da će plasirati uglavnom u kratkoročne i nešto manje u stambene kredite.
Ako se zna da je prosečna plata u Srbiji nešto veća od 28.000 dinara, a da građani bankama u proseku duguju oko 380 evra, nameće se pitanje odakle taj novac. Ekonomisti smatraju da statistički podaci ne prikazuju našu realnu ekonomsku situaciju, kao i da još uvek veliki deo novca potiče iz sive ekonomije.
- Veliki broj građana Srbije i dalje radi na crno, i tako zarađuje dodatne prihode. Takođe, ne treba zanemariti ni novac koji naši radnici zaposleni u inostranstvu šalju rođacima i prijateljima, kaže Dejan Šoškić, profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Procena NBS je da se po osnovu ove familijarnosti i brižnosti za svog u otadžbini samo u prvom kvartalu ove godine slilo približno 561 milion dolara.
