Izvor: Blic, 02.Mar.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prosečna zarada kao 1989. godine
Prosek plata u Srbiji za januar iznosio je 28.230 dinara (oko 330 evra) čime je dostignut nivo zarada iz "zlatne" 1989. godine. Za razliku od plata, realni društveni proizvod, bilo da se računa u dinarima ili u stranoj valuti, još uvek zaostaje za društvenim proizvodom ostvarenim u godini koja je prethodila raspadu SFRJ, kaže za "Blic nedelje" ekonomista Milan Kovačević.
Kovačević podseća da se ekonomski bum pojedinih azijskih zemalja velikim delom zasnivao na niskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zarada i strogoj kontroli njihovog rasta. Činjenica da su plate u Srbiji znatno brže rasle nego u Bugarskoj, Rumuniji i nekim drugim zemljama u tranziciji, po njegovim rečima, delimično se može pravdati godinama provedenim pod sankcijama, zbog čega i naša tranzicija traje znatno duže.
- Najveći deo rasta zarada preliva se u potrošnju, a manji deo u investicije, a to, naravno, nije dobro. Pa i naš rast bruto društvenog proizvoda (BDP), koji je u 2007. premašio sedam odsto, uglavnom se bazira na rastu trgovine, telekomunikacija, bankarstva i ostalih usluga, dok proizvodnja, kao i investicije, stagnira. Inflaciju ne uspevamo da spustimo ispod deset odsto, deficit platnog bilansa je alarmantan, a uprkos visokom spoljnom dugu, već se planiraju nova zaduženja - objašnjava Kovačević, ističući da su posledice oličene u rast svih vrsta kamata već evidentne.
Saradnik Ekonomskog instituta Miroslav Zdravković nedavno je izneo procenu da će Srbija nivo dohotka iz 1989. godine dostići tek 2014, a da će 2020. ostvariti za 54 odsto veći dohodak nego pre 18 godina ili 140 odsto više nego danas. Polazeći od ovih pretpostavki, Zdravković procenjuje da će prosečne zarade u Srbiji 2020. godine premašiti 1.200 evra, dok će prosečne penzije iznositi oko 500 evra.
Podsećajući da je 1989, kada je postojala uravnotežena robna razmena s inostranstvom, bila jedna od najuspešnijih godina srpske ekonomije, Zdravković upozorava da je visok rast plata štetan jer nosi opasnost od rasta uvoza, a time i trgovinskog deficita. Statistika i život obično ne idu u korak. Otuda je i odgovor na pitanje da li živimo bolje nego u vreme Ante Markovića, poslednjeg premijera Titove Jugoslavije, krajnje relativan. Osim, možda, zaposlenih u javnom sektoru, među kojima neki (naftna industrija, avio saobraćaj...) zarađuju od 70 do 130 odsto više od srpskog proseka, ostalima su osamdesete godine prošlog veka u sećanju kao vreme kada su naši susedi, koji su sad u EU, živeli neuporedivo skromnije od nas. To što je danas laptop jeftiniji nego tada "Commodore", slaba je uteha. Sve drugo je lošije i tu preračunavanje maraka i dolara u evre mnogo ne pomaže.
Dva televizora iz 2008. za jedan iz 1989.
Iako je suma izražena u dolarima ili evrima otprilike ista, Zz prosečnu platu iz 1989. moglo se kupiti mnogo više artikala nego danas. Jedan od izuzetaka je bela tehnika čije su cene danas mnogo povoljnije nego pre 18 godina. Za današnju prosečnu platu mogu se kupiti dva TV prijemnika solidnog ili tri nižeg kvaliteta, dok je prosek iz 1989. jedva pokrivao cenu najjeftinijeg televizora.
Kretanje plata i penzija
godina pros. plata pros. penzija
1989. 570 USD 480 USD
2008. 330 EUR 215 EUR
2020.* 1.200 EUR 500 EUR
* Prognoza koja polazi od pretpostavke da će BDP
2020. biti za 54 odsto veći nego 1989.
