Izvor: Blic, 10.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prosečan dug po stanovniku 450 evra
Građani Srbije duguju bankama 315 milijardi dinara ili 3,93 milijarde evra, a to je od početka godine rast zaduženosti za 6,8 odsto. Prvi put dominantni su stambeni krediti, dok potrošački i gotovinski beleže stagniranje i pad. Iako je prosečan dug po stanovniku 400-450 evra, a po zaposlenom 800-900 evra, stanovništvo nije prezaduženo i, sudeći po redovnosti vraćanja rata, ne postoji opasnost od dužničke omče.
U poređenju sa krajem prošle godine, gotovinski krediti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji imaju tendenciju blagog opadanja. Isto je i sa potrošačkim zajmovima koji u istom periodu beleže pad od 26,3 odsto, a krediti za refinansiranje za 15,8 odsto.
- Prvi put od kraja juna stambeni krediti su dominantni u odnosu na druge kredite i iznose 127 milijardi dinara, odnosno imaju rast od početka godine za 24,6 odsto. Poljoprivredni krediti takođe beleže rast - i to za 123 odsto. Primećuje se da je došlo do smirivanja tražnje za bankarskim uslugama, osim za stambenim i poljoprivrednim kreditima - ukazuje dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, i dodaje da taj stav potvrđuje broj izdatih kartica, korišćenje kreditnih kartica i čekova, zaduženja po tekućim računima.
Dugalić kaže da su dva bitna razloga koja su uticala na ovakvu situaciju. Prve su mere Narodne banke Srbije, koje su rezultirale obuzdavanjem tražnje, ali isto tako uticaj ima još jedan prirodni proces „zasićenost bankarskim uslugama".
- Građani su se u prethodne dve godine značajno zadužili i taj rast bio je izrazit. U jednom trenutku došlo je do zasićenosti. Ako se ima u vidu da je inflacija za šest meseci iznosila šest odsto, građani su, praktično, svoju zaduženost zadržali na nivou od prošle godine - rekao je dr Veroljub Dugalić.
Zaduženost građana nije previsoka, što pokazuje činjenica da se građani u 1,4 odsto slučajeva kasne sa izmirivanjem dugova više od 60 dana, a što je 0,2 odsto više nego na kraju 2007. godine.
Kamatne stope neće padati
Komentarišući rast EURIBOR-a i uticaj na povećanje kamatnih stopa u Srbiji kod kredita indeksiranih u stranoj valuti, dr Veroljub Dugalić rekao je da misli da neće doći do dramatičnih promena kamatnih stopa.
- Neće se nastaviti tendencija od pre dve godine pada kamatnih stopa, one će se blago povećati ili ostati na ovom nivou - rekao je on.
Dugalić je objasnio da inflacija preti zemljama u kojima se zadužuju naše banke pa se taj efekat prenosi i na Srbiju jer poskupljuje zaduživanje, ali je istakao da konkurencija sprečava banke da dramatično dižu kamatne stope na kredite kako ne bi izgubile klijente.
Kartice i tekući računi
Opis
31. 12. 2007.
30. 6. 2008.
Broj tekuæih računa
5.281.999
5.840.697
Broj korisnika tekućih računa
3.668.902
3.919.808
Broj tekućih računa u docnji
171.146
148.681
Broj kreditnih kartica
1.119.540
1.209.168
Broj korisnika kreditnih kartica
867.299
917.797
Broj kartica u docnji
25.715
36.422
Izvor: Udruženje banaka Srbi
Koliko ko duguje u okruženju
Zemlja
po stanovniku
po zaposlenom
Crna Gora
886 evra
2.154 evra
Grčka
7.833 evra
13.170 evra
Turska
635 evra
1.976 evra
Bugarska
794 evra
1.874 evra
Kipar
29.015 evra
49.418 evra
Izvor: Udruženje banaka Srbije
.jpg)
