Izvor: B92, 01.Feb.2016, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prorok krize iz 2008.: Sad će biti gore
Nemamo više makroekonomske municije za novu borbu s krizom a situacija je gora nego 2007. godine, upozorava Vilijam Vajt, predsednik posmatračkog odbora OECD.
Dugovi su, dodaje on, nastavili da se gomilaju u poslednjih osam godina i dosegnuli su toliki visoki nivo u celom svetu da predstavljaju ekonomski odron koji samo što se nije dogodio i koji preti uništavanjem svega ispred sebe.
"Nemamo čime da ih servisiramo", upozorio je Vajt, a prenosi Slobodna Dalmacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U sledećoj recesiji, kako tvrdi bivši ekonomista Banke za međunarodna poravnanja, postaće očito kako većina enormnih dugova neće moći da se tako lako otplati ni reprogramira, a gomila ljudi naći će se u "nebranom grožđu" kada njihova imovina doslovno preko noći izgubi na vrednosti.
Upozorenje je stiglo u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
"Jedino pravo pitanje biće jesmo li sposobni da se suočimo sa stvarnošću ili ćemo držati glavu u pesku koliko god možemo. Da se nešto ovakvo sprema i logično je budući da je cikličnost dugova poznata unazad pet hiljada godina, još od doba Sumerana. Ono što sada čeka svetske vlade jest hvatanje u koštac s mnogobrojnim otpisima dugova koji nas očekuju. Samim tim", tvrdi Vajt, "dogodiće se velika 'pretumbacija' na svetskom tržištu iz koje će nići novi gubitnici, ali i novi pobednici."
Među ovim prvima Vajt vidi evropske kreditore. Upravo će se na Starom kontinentu dogoditi najveći rezovi, a evropske banke već su priznale kako je u opticaju više od bilion dolara nenaplativih i loših zajmova koje de fakto već sada mogu otpisati. Najviše ih je uzeto od zemalja u razvoju, a sve kako bi se prekrili ili sanirali dosadašnji dugovi. Preciznije, novim zaduženjima (koja postaju teško naplativa ili uopšte nenaplativa) saniraju se stari krediti.
Nova pravila "bail outa" ili finansijskog spasavanja, upozorava Vajt, mogla bi da udare na sve čija je štednja veća od 100.000 evra.
"Otpis dugova velikim državama će na kraju oni platiti", kazao je Vajt, na čije bi se reči svako trebao da se zabrine, ne samo oni sa milionskim štednjama.
Upravo je Vajt još 2005. godine vrlo jasno izjavio da finansijski svet Zapada ide prema krizi, i da se globalna ekonomija odjednom našla na samoj ivici. Preko te ivice je, kao što svi dobro znamo, i pala početkom 2008. godine krahom tržišta nekretnina u SAD-u i teškom zloupotrebom tzv. finansijske poluge.
Tada je gorko potvrđena ona izreka (čiji koreni sežu još u vreme prve svetske ekonomske krize 1929. godine) da "kada SAD kine, celi svet dobije upalu pluća".
Ovoga puta bi neko drugi mogao da bude kliconoša... Neko ko je u međuvremenu postao toliko moćan da svet zarazi upalom pluća - Kina.
Naime, kako tvrdi Vajt, nakon propasti globalnog finansijskog giganta "Lehman Brodersa", centralne banke su, povećavajući ponudu novca, odnosno kvantitativnog, i stimulišući niske, gotovo nulte kamatne stope, kao i posuđivanjem dolara zemljama u razvoju i državama istočne Azije, otvorile put stvaranju novog kreditnog mehura koji bi mogao da pukne bilo kada.
"Rezultat", poentira Vajt, "jeste taj što su sada i te zemlje upale u spiralu duga."
Kombinovani dug javne države i privatnog sektora kod zemalja u razvoju (u svetu) u proseku sada iznosi 185 odsto BDP-a. Kod OECD zemalja taj procenat je još veći i iznosi 265 odsto BDP-a. U oba slučaja dogodio se rast od zabrinjavajućih 35 odsto u odnosu na 2007. godinu.
"Tržišta zemalja u razvoju su 2008. i 2009. bila deo rešenja, a danas predstavljaju deo problema", tvrdi Vajt.
Budući da se radi o čoveku koji je javno upozoravao na poslednju krizu mnogo pre njenog početka, i o jednom od glavnih autora nedavne studije G30 zemalja o budućnosti centralnih banaka, na njegove reči trebalo bi da se obrati pažnja. Bio u pravu ili ne. To je i razlog zbog kojeg u "Telegrafu", za koji je Vajt dao intervju, napominju kako reči kanadskog ekonomiste "imaju posebnu težinu".
Sam Vajt se ograđuje od predviđanja preciznog uzroka sledeće krize, ali napominje kako se svet opet opasno šeta po ekonomskom rubu.
"Globalni finansijski sistem izgubio je svoje sidro i kao takav sve će više biti sklon kvaru", kazao je bivši glavni ekonomista Banke za međunarodna poravnanja.
Dakle, ne zna se šta će tačno pokrenuti makaze koje će opet početi da "šišaju" građane i vlade i pokrenuti nove lavine stečaja, ali jedan od vrlo izglednih kandidata, kao što je spomenuto, mogla bi da bude Kina.
Vajt, naime, u intervjuu za britanski "Telegraf" nije ništa precizirao, ali je napomenuo kako bi devalvacija juana, kineske službene valute, "mogla da metastazira".
"Još nismo videli šta Kina sve može u valutnim ratovima", kazao je Vajt, dodajući kako je i jedan od krivaca novonastalog stanja i manjkave reakcije američkog Sastava federalnih rezervi, koji sada ni sam ne zna šta bi, prenosi Slobodna Dalmacija.
