Izvor: Blic, 11.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proradili tek kad je pritisla Evropa
Presudnu ulogu u tome da nam se konačno obezbede uslovi i sredstva za rad odigrali su evropski zvaničnici, koji su našem državnom vrhu jasno stavili do znanja da bez rada Državne revizorske inistitucije nema ni evropskih para- kaže u razgovoru za „Novac" Radoslav Sretenović, predsednik Saveta državne revizorske institucije.
Predstavnici Evropske komisije vršili su pritisak na naše zvaničnike da revizorska institucija proradi. Kada ne bi bilo revizije, ne bi bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ni sredstava iz pretpristupnih fondova EU. To je jasno poručeno i našim zvaničnicima. Upravo zato je i formiran poseban sektor u Državnoj revizorskoj institcuiji za kontrolu trošenja sredstava iz pretpristupnih fondova EU. Za evropske zvaničnike, ovo je posebno važno zbog loših iskustava sa Bugarskom, kojoj su obustavili fondove upravo zbog korupcije i nenamenskog trošenja. Zato smo pod stalnom prismotrom Evropske komisije, ali i Svetske banke i MMF, jer i oni traže reviziju.
Koliko odsustvo revizije šteti državi?
Šteta sigurno postoji, ali je nemoguće kvantifikovato je.
Činjenica da šest godina nismo imali reviziju završnog računa budžeta Republike Srbije, stvara lošu sliku i u domaćoj javnosti, ali i kod međunarodnih zvaničnika. Pri tome, da je bilo volje, revizija je mogla da se uradi i prethodnih godina, jer Zakon o budžetskom sistemu nalaže da pre usvajanja završnog računa u parlamentu, mora da postoji izveštaj eksterne revizije. S obzirom da nije bilo Državne revizorske institucije, postojala je mogućnost da se unajmi komercijalna revizorska kuća i uradi taj posao, ali to nikada nije učinjeno. Uz to, još 2002. godine je trebalo da krene interna kontrola javnih sektora i interne revizije. Do danas to nije profunkcionisalo, a naša državna revizija treba da se osloni na izveštaj interne revizije. Nje nema. Dakle, nije bilo volje da se to radi. A bez prave revizije, raste mogućnost za korupciju i to na svim nivoima, od vlade, preko javnih preduzeća do lokalnih samouprava.
Postojite godinu dana. Zašto ništa konkretno niste uradili osim što ste doneli pravilnik i par akata o vašem radu?
Nismo imali uslove za rad, ni prostorije, ni dovoljan broj ljudi, ni sredstva. Zakon o državnoj revizorskoj instituciji donet je 2005. godine, a tek dve godine kasnije su imenovani članovi saveta te institucije, nas desetoro. Radimo godinu dana, ali smo tek pre mesec dana dobili privremene prostorije u Domu Narodne skupštine. Juče nam je stiglo rešenje o trajnom preseljenju u prostorije u Palati federacije. Do pre mesec dana smo se seljakali od sale do sale u Skupštini Srbije, u zavisnosti od toga koja je bila slobodna, bez instaliranih računara, materijala i opreme. O stručnim revizorima da i ne govorim. Trenutno ih imamo samo dvoje. Pisali smo preko 20 pisama na sve adrese, od predsednika skupštine do predsednika države. Sada se stvari pomeraju sa mrtve tačke.
Kako objašnjavate to da vam dve vlade nisu omogućile prostorije, budžet i računare. Kome to odgovara da vi ne radite?
Niko nam nikada nije rekao da ne treba da radimo ili da nam ne da. Ali se odugovlačilo, bili smo blokirani. Možda i zato što smo imali izbornu godinu, turbulencije... Uz to, ovakva institucija se ne može stvoriti preko noći, jer za to treba vremena. Ipak, sigurno je moglo brže. Sad se ne treba vraćati na to, već što više raditi i nadoknaditi propušteno.
Kako ćete to uraditi, imate samo deset zaposlenih, a nadležni ste za reviziju 9.500 pravnih lica i institucija u Srbiji?
Sada u oktobru raspisujemo konkurs za 25 revizora i desetak službenika u pratećim sektorima. Već krajem godine krećemo sa revizijom budžeta za 2008, a naša dva revizora su već tri meseca u državnom trezoru Srbije, pa ćemo na osnovu prikupljene dokumentacije dati i skraćeni izveštaj o završnom računu budžeta za 2007. Revizori koje ćemo primiti proći će krajem godine obuku, koju je obezbedila Vlada Norveške, a dobićemo i pomoć Slovenije. Konkursi će se nastaviti i nadalje, pa bi početkom sledeće godine trebalo da imamo 129 zaposlenih, kada ćemo moći ozbiljno da radimo. Sada po prvi put nismo imali problema sa finansijskim sredstvima, pa je planirano 194 miliona dinara za naš rad u 2009.
Šta će biti prioriteti u kontroli u 2009. godini?
Čeka nas ogroman posao. Mi smo u obavezi da uradimo reviziju budžeta, fondova socijalnih osiguranja, NBS, deo javnih preduzeća i deo lokalnih samouprava. Naravno, nećemo moći da obuhvatimo sve, na primer sva javna preduzeća ili sve opštine, ali ćemo praviti selekciju. Naravno da nećemo najavljivati koga ćemo kontrolisati, ali će sigurno javne nabavke biti u centru naše pažnje. Iskustva iz regiona, recimo iz Slovenije pokazuju da je čak 90 odsto nepravilnosti uočeno upravo kod javnih nabavki.
Hoćete li ispitivati na primer, sumnjive nabavke vagona za železnicu ili automobila za vozni park vlade?
Hoćemo, jer nam zakon daje mogućnost da ispitujemo retroaktivno bez vremenskog ograničenja. Uz to, sada imamo ovlašćenja da pristupimo svim dokumentima, pa i onima, koja su označena kao tajna, a ako nam to ne bude dozvoljeno moći ćemo da zatražimo smenu odgovornih lica. Deo smernica o tome u kom preduzeću ima problema, enormih iznosa za nabavke, nameštenih tendera i slično, već dobijamo od Uprave za javne nabavke, a deo prikupljamo iz štampe. Imaćemo i osobu zaduženu za praćenje medija, kako bismo imali dodatne informacije o mogućim problemima.
Od Republičke izborne komisije ste ovih dana dobili nalog da prekontrolišete finansiranje kampanje za majske izbore. Jel radite nešto po tom pitanju?
Tačno je da je kontrola finansiranja političkih stranaka jedan od naših zadataka, ali nam to nije prioritet. Dobili smo zahtev RIK da u roku do 45 dana ispitamo finansiranje kampanje, ali mi nismo u mogućnosti da to uradimo. RIK je bio u obavezi da u roku od 90 dana od završetka kampanje sam to uradi, ali su prebacili na nas svoj zadatak. Mi sada imamo druge prioritete.
Kada će vam i to biti prioritet, pošto za javnost jeste, da sazna ko finansira stranke i kako?
Stranke su samo mali deo od 9.500 budžetskih korisnika. Mi ne bežimo do toga, ali sada nema uslova, a nisam siguran da će ih biti i naredne godine.
Znači stranke ostaju zaštićene, bez ikakve kontrole finansiranja?
Sada se formira Agencija za borbu protiv korupcije i stranke će biti dužne da podnesu svoj završni račun toj agenciji.
To znači, muko moja pređi na drugoga, tj. RIK prebacuje problem vama, vi agenciji i tako redom.
Ne , ne bežimo do toga, ali sada nemamo uslova.
Koliko je realno očekivati da Savet Državne revizorske institucije u kome sede ljudi predloženi od stranaka, kontrolišu finansije istih tih stranaka?
Članove saveta jesu predložile partije, ali niko od nas nije član neke stranke. Ja jesam bio član DSS, ali sam pre stupanja na ovu dužnost podneo ostavku. Svi smo profesionalci i radićemo bez pardona.
Mislite li da ste paravan za vladu, koja može da kaže da revizorska inistitucija postoji, iako ne radi?
Nismo ničiji paravan. Nema govora o tome. Rešili smo problem prostora, rešavamo i kadrove. Znači, radićemo i efekti tog rada će se brzo videti. Vremenom ćemo se približiti zapadnim standardima, po kojima ako završni račun budžeta ne dobije pozitivan izveštaj revizora, pada Vlada. Kod nas još svi političari, ministri, direktori javnih preduzeća nemaju svest o tome da troše pare građana, a ne sopstvene. I to mora da se promeni. U protivnom doći će i funkcioneri pod udar zakona, jer možemo da podnesemo krivičnu prijavu, pokrenemo prekršajne postupke, iniciramo smenu odgovornih lica.
Bez pritisaka
Da li je bilo pritisaka političara, tajkuna, koji finansiraju stranke ili nekog drugog na Savet?
Ne, odgovorno tvrdim da ni mene ni bilo kog člana Saveta državne revizorske institucije nije zvao nijedan biznismen, političar, ministar" Nismo imali pritiske ni sa jedne strane, a ako ih bude, odmah ćemo obestiti parlament i javnost o tome.
Plata 95.299 dinara
U javnosti je bilo primedaba da primate velike plate, a ne radite ništa. Kolike su plate članova Saveta?
One su zakonom propisane i plata savetnika iznose 90 odsto do plate predsednika skupštine, a to je 95.299 dinara, a članova Saveta 90 odsto od potpredsednika skupštine, odnosno 83.368 dinara. Radimo izuzetno složen posao, mislim da su ove plate zaslužene.
