Izvor: Večernje novosti, 04.Sep.2013, 23:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Propisi “pojedu” 19 hiljada trgovaca

RAZNI suvišni propisi i administrativne procedure, samo u trgovinskom sektoru, koštaju firme više od 107 miliona evra godišnje, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije i CEFE Srbija. Sve to na kraju plate građani i privreda, odnosno potrošači, što je doprinelo značajnom padu kupovne moći od 2008. godine do danas i osetno povećalo prodajne cene u trgovini. - Promet u Srbiji prošle godine bio je za 30,8 odsto manji nego 2008, što je najviše u odnosu na zemlje u okruženju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kod kojih je ovaj pad bio daleko manji - kaže za “Novosti” Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca. - U Hrvatskoj taj pad je iznosio 10,8 odsto, BiH 12,4 odsto, Makedoniji 13,2 procenta. Pritisnuti padom prodaje, a istovremeno primorani da primene nove propise, poslodavci u trgovini pribegli su smanjenju broja zaposlenih, kao krajnjoj meri u cilju opstanka njihovih preduzeća. Prema procenama Unije, birokratija na taj način godišnje “pojede” i oko 19.000 potencijalnih radnih mesta. Prosečni troškovi poslodavca za jedno radno mesto u trgovini, inače, godišnje iznose 5.640 evra. NEOPHODNA REFORMA KONTROLE U ISTRAŽIVANJU sprovedenom početkom ove godine, utvrđeno je da prosečan broj inspekcijskih kontrola u trgovini godišnje iznosi 2,46 puta. U 49 odsto slučajeva one traju od dva do pet dana, a u 28 odsto slučajeva, prometnici tvrde da su propisi pogrešno tumačeni. Najčešći razlozi za izricanje kazni su neadekvatno isticanje cena i kolizija u tumačenju propisa. Najvišu ocenu dobila je poreska, a najlošiju turistička, saobraćajna i sanitarna inspekcija. Rajić napominje da zaposleni kod trgovaca na mesečnom nivou potroše na suvišne administrativne procedure i neažurnost administracije prosečno 17 radnih sati, što znači više od tri miliona radnih sati mesečno kada se uzme u obzir da je u trgovini zaposleno 183.973 lica. - Kada se ti troškovi saberu i pomnože sa prosečnom cenom rada, dolazi se do cifre od 107,8 miliona evra na godišnjem nivou, koji pojedu minimalno 19.113 potencijalnih radnih mesta u grani trgovine - naglašava Rajić. Kako je pokazalo istraživanje, trgovinska preduzeća su u poslednje četiri godine u Srbiji imala najveću frekvenciju zatvaranja i otvaranja. U tom periodu zatvorilo se 27 odsto trgovinskih radnji. Primera radi, 2008. godine, u Srbiji su postojale 100.233 trgovinske prodavnice, a na kraju 2011. godine bilo ih je 90.305, što je realan pad od 9,9 odsto. - Dodatnu teškoću za one koji su ostali u “legalnom poslu” predstavlja činjenica što jedan broj tih radnji nije potpuno nestao, već se promet robe iz njih preselio u sive tokove, čime se povećala nelojalna konkurenicija - ističu u Uniji poslodavaca. Prepreke u poslovanju stvaraju i inspekcijski organi, koji nisu reformisani još od stare Jugoslavije i često na terenu dolazi do različitih tumačenja propisa. Ne postoje pravilnici koji uređuju inspekcijski nadzor, kao i efikasan mehanizam za žalbe na rad inspekcija, pa privrednici često ne znaju svoja prava prilikom kontrola. - Neophodno je što pre početi sa temeljnom reformom inspekcije i propisa u toj oblasti, kako bi se rasteretilo poslovanje trgovinskih preduzeća i ukinule brojne administrativne procedure - rekao je Rajić. - Unija je zato preporučila osnivanje radne grupe za promenu propisa i reformu inspekcijskih organa.

Nastavak na Večernje novosti...