Izvor: RTS, 06.Feb.2009, 21:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propast srpske elektronske industrije
Posle nedavno usvojenih mera Vlade za ublažavanje ekonomske krize, građani Srbije bi uskoro, za kupovinu robe proizvedene u zemlji, mogli da podignu povoljne potrošačke kredite sa kamatom od 4,5 do 6 procenata. Oni će, između ostalog, moći da se koriste i za kupovinu bele tehnike.
Da su se povoljni potrošački krediti pojavili pre 20 i više godina svi bismo pohrlili u prodavnice aparata za domaćinstvo.
Danas, međutim, onaj ko uzme kredit s namerom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da staru tehniku zameni novom, gotovo da taj novac neće imati na šta da potroši.
Naime, kada ste pre dvadeset godina kuću hteli da opremite aparatima za domaćinstvo proizvdenim u Srbiji to nije bio problem, jer su prodavnice bile preplavljene takvom robom.
Danas, u prodavnicama bele tehnike od domaće robe uglavnom mogu da vam ponude jedino dobre stare šporete Smederevce i peći Alfa plam iz Vranja.
A ponuda je, kažu u prodavnci Neptun elektronik iz Niša, prilagođena tražnji kupaca.
"Od električnih aparata nema ništa, jer je slabo interesovanje. Pogotovo što znamo da pojedine fabrike nisu imale određene klase proizvoda, a i zastarelost je u dizajnu. Imamo proizvode koji se prave u Srbiji, ali za stranu kompaniju, to su firžideri Gorenje iz fabrike u Valjevu. Oni se odlično prodaju, jer prate tehnološka dostignuća", objašnjava prodavac Vladan Nikolić.
Propadanje giganata
Po tehnološkim dostignućima nekada je nadaleko svakako bila poznata Elektronska industrija u Nišu.
U njenim pogonima proizvodili su se televizori, veš mašine, klime...
Danas je većina njih sablasno prazna. Ostali su samo rđa, paučina, stari stolovi i stolice, tek da podsete da je kompanija nekada zapošljavala čak 25 hiljada ljudi. Sada ih ima nešto više od hiljadu.
Proizvodnja je opstala jedino u delovima Čegar i EI informatika u kojima se trenutno prave sanduci za alate, kreveti za bolnice i fiskalne kase. Ali, one se, bar za sada, ne koriste u domaćinstvu.
Proizvodnja televizora, veš mašina, klima, kalolifera propala je, kažu u EI, pre svega zbog uvoza te robe i nelojalne konkurencije.
"Da je samo deo toga prošao kroz našu fabriku, da smo samo lepili etikete ovde bi i danas radilo 15 hiljada ljudi. Mi smo radili srednju evropsku klasu. Ja još imam veš mašinu EI Niš, imam TV EI Niš, kalolifer EI Niš. Sve je to staro 20 i više godina, a i danas radi. Žao mi je što takve prizvodnje nema. Ne one stare, već neke nove generacije", sa setom govori generalni direktor Holding korporacije EI u restrukturiranju Miodrag Stamenković.
Oživljavanje proizvodnje u Elektronskoj industriji nije nemoguće, ali je za to potrebno dosta i vremena i novca.
Zbog toga je, kaže Stamenković, saradnja sa stranim investitorima neminovna, a najlakše bi se pokrenula proizvodnja brojila za struju i elektronike za automobile.
"Ono o čemu pričam je oprema koju bi ti stranci doneli ovde. To nije ništa novo, mi smo to već radili i znamo da radimo. Imamo ljude, a došli su i mladi ljudi, pa bi uz manju obuku proizvodnja mogla odmah da počne. A ponovna proizvodnja televizora, to je zahtevnije, za to je potrebno tražiti investitore, ozbiljnije obnoviti objekte", pojašnjava generalni direktor EI.
Osigurači smenili televizore
Ipak, u Srbiji ima preduzeća koja i sada proizvode elektronske uređaje. Ona su uglavnom mala, i prave razne merne uređaje, brojila, osigurače. U Institutu Mihajlo Pupin kažu da to nije ništa čudno, jer ta proizvodnja zahteva manja ulaganja.
„Visoka tehnologija je nešto drugo. To zahteva napredak. Pravljenje televizora sa katodnim cevima ne dolazi u obzir. Nove tehnologije su prisutne samo u 2-3 zemlje i rade se samo u Tajvanu, Kini, Japanu i možda negde u Evropi. Znači, TFT monitori, LCD televizori prave se samo na nekoliko mesta", kaže pomoćnik generalnog direktora Instituta Mihajlo Pupin Jovan Kon.
Dodaje da iako se često dovodi u pitanje kvalitet proizvoda iz Srbije, postoje dokazi da za to nema uvek opravdanja.
„Kvalitet nekih naših proizvoda domaćih kompanija koje još rade bolji je nego kod nekih uvoznih. Npr. kod osigurača. Analize su pokazale da su bolji od uvoznih, jer oni dolaze sa Dalekog istoka, pa čak i kada imaju nalepnicu neke velike poznate kompanije", kaže Kon.
Usisivači Slobode iz Čačka i dalje rade
Jedna od retkih velikih elektronskih kompanija koja i danas radi jeste Sloboda iz Čačka.
Proizvodnja u njoj je desetkovana, a usisivači i šporeti mogu se kupiti jedino u ovlašćenim prodajnim objektima i servisima.
"Po kvalitetu sigurno ne zaostajemo za ostalim proizvođačima na ovom tržištu. Što se tiče dizajna zaostajemo. Pogotovo u proizvodnji usisivača za prašinu. Štednjaci ne zaostaju mnogo, jer smo mi dobar deo kod štednjaka uradili. Uz minimalna ulaganja promenili smo dizajn ručica, dugmića, stakla", kaže direktor kompanije Sloboda iz Čačka Zoran Bogićević.
Vera u bolje sutra
I dok je većina srpskih elektronskih preduzeća već propala ili je na korak od propadanja, postoje i oni koji veruju da za tu vrstu proizvodnje ima budućnosti u ovoj zemlji.
Kompanija "Weg", koja je registrovana u Srbiji, postoji već nekoliko godina, ali za sada sve aparate proizvodi u inostranstvu.
Prema najavama za tri meseca u Srbiju bi trebalo da stignu mašine za sklapanje televizora, LCD televizora, usisivača i malih kućnih aparata. A oni bi se sa oznakom "Made in Serbia" mogli naći u prodavnicama već na jesen.
"Pored samih linija za sklapanje mi ćemo gledati da proizvedemo sve moguće delove u Srbiji, poput svih plastičnih delova, panela, jer posedujemo mašine za farbanje, mašine za pravljenje plastike, ambalaže, stiropora... Ostale komponente uvozićemo iz inostranstva", precizirala je Tijana Jovanović iz kompanije "Weg".
Stari televizori bolji od novih
I dok mnogi od nas, prilikom kupovine, biraju uređaje svetskih marki, ima i onih koji još veruju da su aparati proizvedeni pre više od 20 godina daleko kvalitetniji od današnjih.
Jedan od njih je stari majstor radio i TV mehanike Sava Mađarov.
"Evo uzmite npr. EI Niš televizor, ili da ga ne ističemo, recimo Gorenje pa to je slika bila čista. Ovi novi nemaju tu sliku, nekako je ona vodnjikava. Možda moje oči ne valjaju, ali oni stari su imali bolju sliku", tvrdi majstor Sava.
On u svojoj kućnoj kolekciji ima, kako kaže, po poslednjem brojanju 153 televizora, proizvedenim upravo u pogonima Elektronske industrije iz Niša.
Kaže da se po kućama i danas, bez obzira na nove tehnologije - plazma i LCD televizore, itekako koriste oni stari - klasični televizori.
Tvrdi da još postoji i zavidan broj crno belih i da se njihovi vlasnici pre odlučuju da poprave te nego nove kada se pokvare. Problem je samo što su delovi za njih skupi, a i teže se nabavljaju, jer se mnogi ne proizvode, kao npr. stari trafoi, tjuneri, ekrani.
"Kad se pokvare ovi novi televizori, posle godinu - dve, bacaju se u kontejnere. Kad prođem pored, mene duša boli koliko je novih TV-a tako bačeno. A stari televizori - koliko puta mi donesu i ja kažem da treba da se promeni trafo i da to košta 2500 dinara, a njima oči ko siromaške sarme, što kažu lale, pa kažu ali ja za 8000 mogu da kupim nov. Pa kupi. Ali nemam para. Pa što onda kažeš da možeš da kupiš, daj da ga popravimo i to je to", priča vremešni majstor.
Od srpske elektronske industrije ostale su, dakle, samo lepe uspomene i po koji uređaj u po nekoj kući. Sve ostalo je otišlo u istoriju.
A pošto su vlasnici dvadeset i više godina starih uređaja najviše zainteresovani da ih zamene novim, uzimajući povoljne potrošačke kredite, kada stignu do prodavnice, ne bi trebalo da traže novi model televizora Elektronske industrije iz Niša sem ako baš žele da se našale.
Međutim, kako se istorija s vremena na vreme ponavlja, možda će i elektronska industrija ponovo doživeti procvat.
Do tada, ako ipak hoćete da u kući imate nov uređaj koji je proizveden u zemlji, onda ćete morati da kupite ili ne baš moderne usisivače i šporete ili osigurače, strujomere i fiskalne kase.
Oko magazin, 5.2.2009.
