Izvor: Politika, 30.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propast "Nikole Tesle"
Fabrika koja je svojevremeno licencno proizvodila "Filipsove" televizore, muzičke stubove i prva na Balkanu pravila inkubatore za bebe – danas praktično ne postoji Nekada moćno društveno preduzeće Elektronska industrija "Nikola Tesla" danas praktično ne postoji, a bivši radnici od višegodišnjeg ulaganja sopstvenog rada u "Teslu" trebalo bi da dobiju šest evra po godini staža na ime akcija.
Dosad je 5.500 kvadratnih metara poslovnog prostora prešlo u ruke privatnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a država, preduzeće i zaposleni nisu imali gotovo nikakve koristi od toga, smatra Divna Tordaj, koja kaže da zastupa interese bivših radnika.
– Više od dvadeset promena rukovodilaca bilo je u "Tesli" u periodu od 1986. do 2005. godine. Na vrhuncu poslovnog uspeha u fabrici je radilo oko 2.000 radnika, a 30. avgusta 2000. godine, prema izjavi tadašnje direktorke Snežane Bilanović, preduzeće "Nikola Tesla" je zapošljavalo 134 radnika. Sistematsko upropašćavanje nekada moćnog preduzeća je više nego očigledno – kategorična je Tordajeva.
Ona za urušavanje "Nikole Tesle" okrivljuje dve, kako kaže, poslovne imperije – porodice Veljković i Rodić.
Fabrika koja je krajem pedesetih godina 20. veka licencno proizvodila "Filipsove" televizore, muzičke stubove i prva na Balkanu pravila inkubatore za bebe, danas je delom štamparija u kojoj se štampaju dnevni listovi "Kurir" i "Glas javnosti" (Rodić), a delom poslovni prostor preduzeća "GVS ko" i "Init" (Veljković).
Kako je došlo do toga?
Gubitkom proizvodnog programa i odlaskom radnika pojavljuje se višak poslovnog prostora koji fabrika po zakonu ima mogućnost da izda u zakup. Snežana Bilanović 1998. godine zaključuje Ugovor o zakupu poslovnog prostora sa firmom "ABC Produkt" Radisava Rodića kojim se Rodiću daje mogućnost investicionog ulaganja. Na osnovu tog ulaganja "ABC Produkt" postaje suvlasnik. Sledeće godine dolazi do spora između "Nikole Tesle" i "ABC Produkta" zbog visine idealnih delova suvlasništva. Spor se završava poravnanjem kojim se "ABC" obavezuje da "Tesli" plati iznos od 30 miliona dinara i izgradi objekat površine 400 metara kvadratnih ili plati dodatna 4,2 miliona dinara. Nijedan od ova dva uslova nije ispunjen.
Gde se u priči o sudbini "Tesle" pojavljuje GVS?
Fabrika "Nikola Tesla" i "GVS ko", vlasnika Živojina Veljkovića stvaraju preduzeće "Init" sa 26 odsto učešća društvenog kapitala "Tesle" i 74 odsto privatnog kapitala GVS. "Init" je trebalo da proizvodi telefonske centrale, potrebnu opremu i da preuzme jedan deo radnika "Tesle". U novoosnovano preduzeće "Tesla" je trebalo da uloži nekretnine, inventar i deo opreme, a GVS sve ostalo. Program nije uspeo, jer GVS nije ispunio svoje ugovorne obaveze, čak su i radnici "Tesle" postepeno oterani iz "Inita". Iako program nije uspeo, a radnici nisu zadržani u "Initu", tadašnji direktor "Nikole Tesle", početkom 2003. godine, zaključuje aneks ugovora kojim se GVS-u dozvoljava uknjižba na nepokretnostima koje je "Tesla" uložio u neuspelo preduzeće "Init" i koje je imao u svom korišćenju.
Ovih dana "GVS ko" bi trebalo da počne samostalnu proizvodnju telefonskih centrala koje je trebalo da proizvodi u zajedničkom preduzeću sa "Teslom". Poslovni prostor koji je pripadao "Tesli" ostao je u vlasništvu GVS-a.
Peripetijama oko nekada moćnog preduzeća elektronske industrije ni tu nije kraj.
Agencija za privatizaciju je sredinom 2006. godine u postupku privatizacije ponudila na prodaju imovinu koja nije ni bila u posedu "Nikole Tesle", već se nalazila, a i dalje se nalazi, u zemljišnoknjižnom vlasništvu "Inita".
– Preduzeće "Nikola Tesla" prodato je na aukciji 27. jula 2006. godine izvesnom Radoslavu Mariću, zaposlenom u jednoj od firmi Radisava Rodića. Zanimljivo je da su čestitke posle prodaje upućene upravo Rodiću – kaže Divna Tordaj.
Od nekadašnjih 5.500 kvadratnih metara poslovnog prostora, preduzeću "Nikola Tesla" d.o.o. danas je ostalo 80 kvadrata. Od trenutka prodaje fabrike, kapija "Nikole Tesle" je zaključana, a kaldrma na ulazu je zarasla u travu. Do firmi koje sada postoje unutar nekadašnjeg kruga preduzeća dolazi se drugim putem. Preko Rodićevog poseda.
B. Pavićević
[objavljeno: 30.04.2007.]
