Izvor: B92, 21.Avg.2009, 16:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Propao svaki deseti početnik

Beograd -- Od 2007. godine kada je Vlada odobrila prve kredite za početnike u biznisu otvoreno je oko 6.8000 novih radnji i preduzćea od kojih 90 odsto opstaje.

Podaci Ministarstva ekonomije pokazuju, međutim, da ako se u obzir uzme samo prva grupa korisnika povoljnih pozajmica koje su uzeli u prvoj godini programa (1.507), rezultati su slabiji jer je period od 24 meseca uspelo da preživi tek 78 odsto firmi ili oko 1.175.

U Ministarstvu ekonomije kažu da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u firmama pokrenutim uz pomoć tzv. start ap kredita u 2007. i 2008. godini posao našlo oko 13.000 radnika, a očekuje se da će se još 10.000 ljudi zaposliti u kompanijama koje su ove godine dobile državni zajam.

U prvoj godini odobreno je 1.507 kredita, u drugoj 2.276, a ove godine čak 3.000, što govori o velikoj zainteresovanosti građana za otpočinjanje sopstvenog posla.

Država je za kreditiranje izdvojila ukupno devet milijardi dinara, od čega čak 4,1 milijardu u ovoj godini, što znači da je svako novo radno mesto „platila" 391 hiljadu dinara. Državi će se ovaj novac svakako vratiti, pošto svi zajmoprimci moraju da počnu da otplaćuju kredit najkasnije godinu dana po dobijanju sredstava, što trenutno redovno čini tek 72 odsto dužnika.

Iako u Ministarstvu smatraju da je to visok procenat, činjenica je da komercijalne banke imaju daleko veću uspešnost naplate, pa tako prema podacima Udruženja banaka Srbije samo 4,4 preduzetnika i 9,4 odsto firmi kasni sa uplatom rata za kredite.

Kod onih firmi koje do sada nisu mogle redovno da otplaćuju rate za kredit, država je pribegavala aktiviranju obezbeđenja, što često znači zaplenu mašina koje su kupljene kreditom, čime je uspela da naplati 89 odsto dugova.

Najuspešnija preuzeća su iz uslužnog sektora

Krediti komercijalnih banaka

U Srbiji je moguće uzeti i start ap kredite u pojedinim komercijalnim bankama, pri čemu se uglavnom ne traži da klijent poseduje biznis plan, što je inače neophodno pri konkurisanju za državni zajam, već proračun finansijske isplativosti projekta pravi banka u saradnji sa klijentom. U Oportjuniti banci, ovi krediti se odobravaju uz nominalnu kamatnu stopu od 17,5 do 24 odsto i uz poček od šest meseci. Kredite je moguće uzeti u rasponu od 10.000 do 18.000 evra i sa rokom otplate do 60 meseci.

Do sada su najuspešnije bile firme koje pružaju usluge, kao što su frizeri, majstori ili konsultanti, dok su najmanje uspeha imali preduzetnici iz oblasti metalske proizvodnje.

U Ministarstvu ističu podatke prema kojima je domaći program podrške start ap projektima napredniji od sličnih programa u drugim zemljama, pa tako navode primer Norveške u kojoj samo 30 odsto početnika redovno otplaćuje kredit. U Hrvatskoj, takođe, postoji sistem kreditiranja „novajlija", ali je kamata četiri odsto, u poređenju sa samo jednim procentom u Srbiji.

S druge strane, u Hrvatskoj je moguće uzeti kredit za započinjanje biznisa od čak 250.000 evra, dok je u Srbiji gornja granica 2.400.000 dinara, odnosno oko 25.000 evra.

Uz to, kod komšija je poček dve godine, a u Srbiji jedna, a i rok otplate je tamo duži i iznosi do 12 godina, u poređenju sa pet, koliko odobrava Vlada Srbije.

U Republici Srpskoj krediti se odobravaju na pet godina u iznosu od 1.500 do 15.000 evra, uz kamatu od 7,89 odsto i grejs period od samo šest meseci. Mađarski program predviđa pozajmice do 40.000 evra, sa kamatom od tri odsto, otplatom na čak 10 godina i počekom od dve godine.

Nastavak na B92...