Izvor: S media, 03.Maj.2013, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pronašli svoju sreću praveći nešto što ne pravi niko drugi: Napustili grad, zaturili diplome i promenili život iz korena
Miloš Žikić i Lidija Karanfilovska Žikić nemaju roditelje na selu, niti u pamćenju iskustvo predaka o životu na selu.
Ipak, na takav preokret odlučili su se pre četiri godine kada su, kažu, osetili da u Beogradu „pucaju po svim šavovima“. U mestašcu Bački Monoštor, nedaleko od Sombora i uz obalu Dunava, nakon što su promenili način života i preokupacije, osećaju se dobro i spokojno.
Onda je investicija u novi život stigla u neočekivanom obliku. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Prijatelj Francuz, koji već decenijama živi u Beogradu, napomenuo je da kada su već na selu valjda imaju i kravu, pa time i mleko od koga bi mogao da se pravi sir.
Recept na francuskom
Kravu nisu imali, a nemaju je ni sada, ali zato mleka ima kod meštana. Tako je rešen problem sirovine, ali kako napraviti sir? Recept je stigao od ažurnog francuskog prijatelja, naravno – na francuskom.
„Učio sam kroz mnogo pokušaja, a svaki sir koji sam napravio slao sam mu u Beograd da prosudi kakvog je kvaliteta. Kada je konačno od njega stiglo „zeleno svetlo“ da je sir koji sam poslao dobar i da bi baš takav trebalo da pravim, krenuo je i posao“, priseća se Miloš.
Kad sir postane umetnost
Nakon četiri godine, sa poljoprivrednog gazdinstva Žikića brzom poštom pretežno u Beograd odlaze četiri vrste sira.
Miloš Žikić smislio je za sir i neobično „pakovanje“ - premazuje ga prirodnim, pčelinjim voskom, a da bi bio vidljiv u vosak dodaje alevu papriku.
Recepturu pravljenja sireva kao i njihovo ime „Aristaeus“ (Aristej) nisu zaštitili, ali Miloš smatra da je brend napravljen samim tim što ih niko ne kopira, jer „previše je komplikovano, a i nije mnogo isplativo“.
Izvor: bif.rs, S media foto: Guliver/Thinkstock
.jpg)
