Izvor: B92, 21.Dec.2009, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Promeniti model privrednog rasta"
Beograd -- Visok rast domaće privrede bio je zasnovan na samo tri sektora, ali će Srbija morati da menja model privrednog rasta nakon krize, upozorava Duško Vasiljević.
Ekonomista iz Centra za visoke ekonomske studije ukazao je da su finansijsko posredovanje, trgovina na veliko i malo i saobraćaj i telekomunikacijame, zaslužni za oko tri četvrtine ekonomskog rasta od 2002. do 2008. godine.
Navedena tri sektora su u posmatranom periodu rasla prosečnom stopom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od oko 15 odsto godišnje, dok je ostatak privrede rastao svega oko dva odsto godišnje, naveo je Vasiljević.
Ova tri sektora su izuzetno brzo povećavala svoje učešće u BDP-u. U 2002. godini ukupno učešće finansijskog posredovanja, trgovine na veliko i malo i saobraćaja i telekomunikacija u BDP-u iznosilo je 24 odsto, što je bilo medju najnižim vrednostima u uporedivim istočnoevropskim zemljama. Do 2007. godine njihovo učešće se povećalo na 38 odsto, što je u samom vrhu uporedivih zemalja.
Vasiljević napominje da su proizvodi ovih sektora uglavnom ne mogu izvoziti, tako da se oslanjaju pre svega na ekspanziju domaće tražnje, koja je pak bila finansirana visokim prilivima kapitala iz inostranstva, a nije bilao praćena odgovarajući rastom proizvodnje, pre svega u sektorima izvoznog dela privrede, poput preradjivačke industrije, ukazao je on.
Zbog toga je privredni rast bio praćen relativno visokim trgovinskim deficitom i deficitom tekućeg računa.
Po okončanju krize, novi model ekonomskog rasta će morati u mnogo većoj meri da se zasniva na sektorima iz razmenjivog dela privrede, istakao je Vasiljević navodeći da se prilivi kapitala, koji su u prethodnim godinama obilato finansirali domaću tražnju, nakon okončanja krize najverovatnije neće brzo vratiti u predjašnjem obimu.
Takođe, sektori koji su do sada bili nosioci rasta su već dostigli nivo koji se može smatrati relativno visokim, te će njihov rast u narednim godinama sigurno biti sporiji.
S obzirom na to da je ostatak privrede u prethodnim godinama rastao po relativno skromnoj stopi od dva odsto godišnje, neophodno je povećanje produktivnosti tih sektora u narednom periodu, naglasio je Vasiljević.
Da bi se obezbedio visok ekonomski rast na srednji rok, zasnovan na sektorima iz razmenjivog dela privrede, pitanje povećanja konkurentnosti domaće ekonomije moralo bi da bude jedan od ključnih prioriteta ekonomske politike.
Prema Vasiljeviću, neke od mera kojima bi se na kratki i srednji rok povećala konkurentnost Srbije su reforma javne uprave, da bi se povećala efikasnost državne administracije i javnog sektora uopšte, pojednostavljivanje procedura i povećavanje njihove transparentnosti, mnogo efikasnije vodjenje antimonopolske politike, poboljšanje makroekonomskih uslova.
Mere koje bi povećale konkurentnost privrede na duži rok obuhvataju značajno poboljšanje infrastrukture i reformu obrazovnog sistema, zaključio je Vasiljević.
