Izvor: Politika, 26.Jun.2014, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Promene zakona koji nam menjaju život

Šta je izmenjeno u zakonima o privatizaciji, radu, stečaju, planiranju i izgradnji

 Julsku skupštinsku debatu podgrevaće gotovo svakodnevno i set ekonomskih zakona – o privatizaciji, stečaju, radu i planiranju i izgradnji... Ovi propisi su ključ za nagoveštene reforme, privlačenje investicija i poboljšanje privrednog ambijenta.

U kakvim uslovima posluje srpska privreda najbolje pokazuje Duing biznis lista Svetske banke koja nas po lakoći poslovanja svrstava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tek na 93. mesto. U poređenju sa zemljama iz okruženja bolji smo samo od Bosne i Hercegovine.

Raz­log je jed­no­sta­van – na­ša ze­mlja ni­je spro­ve­la ni­jed­nu re­for­mu u pe­ri­o­du od ju­na 2012. do ju­na 2013. ka­da su po­sma­tra­ni uslo­vi po­slo­va­nja u 198 ze­ma­lja sve­ta.

Osim ras­te­re­će­nja pri­vre­de, no­vi za­ko­ni o pri­va­ti­za­ci­ji, ste­ča­ju i iz­grad­nji uslov su za do­bi­ja­nje kre­di­ta Svet­ske ban­ke od 250 mi­li­o­na do­la­ra bu­džet­ske po­dr­ške. Pr­vo­bit­ni plan je bio da bu­du usvo­je­ni do kra­ja pro­šle go­di­ne. Čak su pr­va dva i pro­šla vla­du, ali je ta­da­šnji mi­ni­star pri­vre­de Sa­ša Ra­du­lo­vić, ko­ji je na­pi­sao pred­lo­ge za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji i ste­ča­ju – pod­neo ostav­ku, a vla­da Ivi­ce Da­či­ća je pri­vred­ne za­ko­ne za­jed­no za za­ko­nom o ra­du po­vu­kla iz pro­ce­du­re „na do­ra­du”.

Po­sle po­prav­ki sva tri za­ko­na, o ko­ji­ma se ovih da­na ras­pra­vlja, vi­še ne li­če na one o ko­ji­ma se pri­ča­lo pre šest me­se­ci. I sam Ra­du­lo­vić je ju­če po­tvr­dio da se u Na­cr­tu za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji „u pot­pu­no­sti od­u­sta­lo od pred­lo­ga za­ko­na ko­ji je pred­lo­ži­lo Mi­ni­star­stvo pri­vre­de dok sam ja bio mi­ni­star”. 

On sma­tra da Pred­log no­vog za­ko­na pred­sta­vlja na­sta­vak pljač­ka­ške pri­va­ti­za­ci­je, jer je uve­de­na ne­po­sred­na po­god­ba kao me­tod pro­da­je. Od­red­ba o ne­po­sred­noj po­god­bi bez jav­nog ten­de­ra, kao rav­no­prav­ni me­tod pro­da­je pred­u­ze­ća, prak­tič­no, po nje­mu, omo­gu­ća­va na­sta­vak be­sram­ne pljač­ke dr­ža­ve uz pu­no za­kon­sko po­kri­će. On je re­kao da je ta od­red­ba uvr­šte­na u za­kon na pred­log ka­bi­ne­ta pre­mi­je­ra Alek­san­dra Vu­či­ća, uz nje­go­vo pu­no zna­nje. Ra­du­lo­vić tvr­di da se od­u­sta­lo od tran­spa­rent­no­sti, is­pi­ti­va­nja po­slo­va­nja pre pri­va­ti­za­ci­je, de­mon­ti­ra­nja par­tij­skih nad­zor­nih od­bo­ra i de­talj­ne kon­tro­le na­kon pri­va­ti­za­ci­je. A u pri­va­ti­za­ci­ji će i da­lje mo­ći da uče­stvu­ju kom­pa­ni­je iz po­re­skih ra­je­va iza ko­jih se kri­ju gra­đa­ni Sr­bi­je.

U nje­go­voj ver­zi­ji za­ko­na po­sto­ja­la je mo­guć­nost pro­da­je ce­log ka­pi­ta­la, ali i od­re­đe­nog ude­la u vla­sni­štvu pred­u­ze­ća. Od­no­sno mo­glo je da se ku­pi i ma­nje od 100 od­sto uz do­ka­pi­ta­li­za­ci­ju ili čak pet od­sto i da se do­bi­je vo­đe­nje me­nadž­men­ta. A sa­mo u iz­u­zet­nim slu­ča­je­vi­ma mo­gla je da se pro­da­je imo­vi­na. Pre­ma tom za­ko­nu kup­ci ni­su mo­gli da do­la­ze iz of­šor zo­na, ni­ti su kao kup­ci mo­gli da se po­ja­ve oni ko­ji su već uče­stvo­va­li u ne­u­spe­šnim i ras­ki­nu­tim pri­va­ti­za­ci­ja­ma, kao i nji­ho­va po­ve­za­na li­ca.

Za­kon ak­tu­el­nog mi­ni­stra Du­ša­na Vu­jo­vi­ća ko­ji se na­la­zi na jav­noj ras­pra­vi pred­vi­đa rav­no­prav­ne mo­de­le pro­da­je i  ka­pi­ta­la i imo­vi­ne, ali uvo­di i stra­te­ško part­ner­stvo i pre­nos ka­pi­ta­la bez na­dok­na­de za­po­sle­ni­ma (30 od­sto u ak­ci­ja­ma ili ude­li­ma) ili pre­nos ka­pi­ta­la bez na­kna­de stra­te­škom in­ve­sti­to­ru što pred­sta­vlja do­de­lu bo­nu­sa in­ve­sti­to­ru u slu­ča­ju po­zi­tiv­nih re­zul­ta­ta po­slo­va­nja. 

On osim ten­de­ra pred­vi­đa mo­guć­nost ne­po­sred­ne po­god­be, ali sa­mo u iz­u­zet­nim slu­ča­je­vi­ma uz odo­bre­nje vla­de i ka­da je to u op­štem in­te­re­su. Dr­žav­ni po­ve­ri­o­ci mo­gu da ot­pi­šu du­go­ve, a kao jed­na od me­ra za ras­te­re­će­nje su­bjek­ta pri­va­ti­za­ci­je na­vo­di se fi­nan­sij­ska kon­so­li­da­ci­ja, to jest po­stu­pak pre­u­zi­ma­nja du­go­va po­ve­ri­la­ca su­bjek­ta pri­va­ti­za­ci­je od stra­ne dr­ža­ve. 

Za­jed­nič­ko za oba pred­lo­ga je­ste da će pred­u­ze­ća ko­ja ne us­pe­ju da na­đu in­ve­sti­to­ra, a ne mo­gu da op­sta­nu, za­vr­ši­ti ili u li­kvi­da­ci­ji ili u ste­ča­ju, za­vi­sno od nji­ho­ve imo­vi­ne i oba­ve­za. 

Ali u za­ko­nu o ste­ča­ju pred­lo­zi biv­šeg i sa­da­šnjeg mi­ni­stra ne­ma­ju go­to­vo ni­ka­kve slič­no­sti. 

– Pred­log pro­pi­sa ko­ji se na­la­zi na jav­noj ras­pra­vi pred­sta­vlja sa­mo po­bolj­ša­nu ver­zi­ju tre­nut­no va­že­ćeg za­ko­na. On je do­bar, uskla­đen sa EU i ne­mač­kim za­ko­no­dav­stvom i ni­je bi­lo po­tre­be dra­stič­no ga me­nja­ti već sa­mo po­bolj­ša­ti u ci­lju po­ve­ća­nja tran­spa­rent­no­sti i spre­ča­va­nja zlo­u­po­tre­ba. Nji­me su po­ve­ća­na pra­va po­ve­ri­la­ca i ste­pen nji­ho­vog na­mi­re­nja, a tro­ško­vi ste­čaj­nog po­stup­ka su sma­nje­ni – ka­že za „Po­li­ti­ku” Iva­na Ma­tić, di­rek­tor­ka Agen­ci­je za li­cen­ci­ra­nje ste­čaj­nog uprav­ni­ka.

Ume­sto Ra­du­lo­vi­će­vog pred­lo­ga o osni­va­nju ko­mo­re ste­čaj­nih uprav­ni­ka, ko­ja bi nad­zi­ra­la nji­hov rad, taj po­sao će ra­di­ti Agen­ci­ja za li­cen­ci­ra­nje ste­čaj­nih uprav­ni­ka, kao i do sa­da. On je pred­la­gao auto­mat­ski ste­čaj i da ste­čaj­ni uprav­ni­ci do­bi­ju ši­ra ovla­šće­nja. 

U no­vom za­ko­nu su­di­ja ne mo­že di­rekt­no da bi­ra ste­čaj­nog uprav­ni­ka, već od­bor po­ve­ri­la­ca, a auto­mat­ski ste­čaj se uvo­di u skla­du sa od­lu­kom Ustav­nog su­da. Ka­da je reč o na­pla­ti po­tra­ži­va­nja za­po­sle­ni su na pr­vom me­stu, po­tom sle­di dr­ža­va, osta­li po­ve­ri­o­ci i na po­sled­njem me­stu su po­ve­za­na li­ca, ko­ja ne mo­gu bi­ti čla­no­vi od­bo­ra po­ve­ri­la­ca.

Za­kon o ra­du ko­ji bi tre­ba­lo da re­lak­si­ra uslo­ve po­slo­va­nja i omo­gu­ći po­slo­dav­ci­ma otva­ra­nje no­vih rad­nih me­sta u ve­ćoj me­ri se osla­nja na ono što je biv­ši mi­ni­star pri­vre­de pred­la­gao i po­slo­dav­ci tra­ži­li u po­gle­du uki­da­nja mi­nu­log ra­da, ot­prem­ni­na, ra­da na od­re­đe­no vre­me... Sin­di­ka­ti su ipak us­pe­li da se iz­bo­re da za vre­me go­di­šnjeg od­mo­ra ili bo­lo­va­nja rad­ni­ci pri­ma­ju tro­me­seč­ni pro­sek za­ra­de u ko­ji bi ušli i to­pli obrok, pre­voz, bo­nu­si. Iako jav­ne ras­pra­ve još ni­je bi­lo sin­di­ka­ti pre­te da ni ovu ver­zi­ju za­ko­na ne­će pu­sti­ti u Skup­šti­nu zbog ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra.

I naj­zad no­vi za­kon o pla­ni­ra­nju i grad­nji, o ko­me se naj­ma­nje go­vo­ri u jav­no­sti, pred­vi­đa iz­da­va­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le na jed­nom šal­te­ru u pe­ri­o­du do 60 da­na, što je bio zah­tev ve­ći­ne in­ve­sti­to­ra. A ka­da je reč o kon­ver­zi­ji pra­va ko­ri­šće­nja u pra­vo svo­ji­ne na gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu Ustav­ni sud je ot­klo­nio sve di­le­me re­kav­ši da vla­sni­ci pri­va­ti­zo­va­nih pred­u­ze­ća ku­po­vi­nom fa­bri­ka ni­su ste­kli i svo­ji­nu na ze­mlji­štu. ako ho­će da bu­du vla­sni­ci pla­ce­va mo­ra­će da pla­te pu­nu tr­ži­šnu ce­nu.

------------------------------------------------

Su­zi­ti pro­stor za ko­rup­ci­ju i pra­nje nov­ca

Čla­ni­ca Sa­ve­ta za bo­r­bu pro­tiv ko­rup­ci­je Je­li­sa­ve­ta Va­si­lić oce­ni­la je da Na­crt za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji pred­sta­vlja od­re­đe­ni na­pre­dak u od­no­su na po­sto­je­ći, ali da po­sto­ji još do­sta pro­sto­ra za iz­me­ne, te da će o svim nje­go­vim lo­šim aspek­ti­ma taj sa­vet oba­ve­sti­ti Vla­du Sr­bi­je.

Va­si­li­će­va, na­i­me, sma­tra da Na­crt za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji „osta­vlja pro­stor za ko­rup­tiv­ne rad­nje i pra­nje nov­ca”. „Ovaj pred­log ne­ma od­red­be ko­ji­ma bi se omo­gu­ći­la kon­tro­la pra­nja nov­ca, što zna­či da će opet po­sto­ja­ti mo­guć­nost po­ja­ve Ša­ri­ća i osta­lih”, re­kla je za Tan­jug.

Na­ve­la je i da po­no­vo osta­je „ne­po­kri­ve­na” kon­tro­la iz­vr­še­nja ugo­vo­ra na­kon pri­va­ti­za­ci­je, što je Sa­ve­tu bi­lo naj­pro­ble­ma­tič­ni­je u ra­du na broj­nim pred­me­ti­ma. „Ta kon­tro­la mo­ra bi­ti ja­ko do­bro re­gu­li­sa­na ta­ko da ne mo­že Agen­ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju da osta­vlja de­set ro­ko­va za is­pu­nje­nje ugo­vo­ra. Na kra­ju se i ne iz­vr­ši ugo­vor, fi­r­ma ode u ste­čaj, a to mo­že da se de­si i na­kon usva­ja­nja ovog za­ko­na”, tvr­di ona.

Ma­ri­ja­na Ava­ku­mo­vić

objavljeno: 26.06.2014

Nastavak na Politika...