Izvor: B92, Beta, 23.Jun.2009, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena politika obaveznih rezervi
Podgorica -- Crnogorske banke oslobođene su izdvajanja obavezne rezerve na sve nove depozite u odnosu na poslednji obračunski period, odlučio je CBCG.
Višak od 7,8 miliona evra uplaćen u Budžet
Savet centralne banke Crne Gore izmenio je svoju politiku obavezne rezerve u cilju pospešivanja kreditne aktivnosti i stimulisanja banaka da aktivnije rade na privlačenju novih i povratku ranije povučenih depozita, navodi se u saopštenju.
"Smanjena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je stopa obavezne rezerve sa 11 na 10 odsto, čime će se likvidnost banaka popraviti za preko 15 miliona eura".
Snižena je kamatna stopa za korišćenje obavezne rezerve sa četiri odsto na stopu Evropske centralne banke (ECB) za glavne operacije refinansiranja, uvećanu za pola procenta godišnje. Zatezna kamata na nevraćenu obaveznu rezervu je smanjena sa devet na sedam odsto, što je približno jednako zateznoj kamatnoj stopi regulisanoj zakonom koji je ranije predlozen Vladi i koji je usklađen sa direktivama Evropske unije.
"Sagledavajući likvidnost budžeta, Savet je izmenom Odluke o obaveznoj rezervi, omogućio da banke mogu držati u blagajničkim zapisima 25 odsto obavezne rezerve, umesto dosadašnjih 20 procenata, čime se polovina mogućeg korišćenja obavezne rezerve stavlja u
funkciju obezbedjenja bolje likvidnosti budžeta", saopšteno je iz CBCG.
U istom cilju, navodi se, prilikom usvajanja završnog računa CBCG za 2008. Savet je od 7,8 miliona evra viška prihoda pet miliona opredelio za
uplatu budžetu.
"Preostalih 2,8 miliona opredeljeno je za rezerve CBCG, pre svega za pokriće eventualnih gubitaka, koji mogu nastati zbog pada prihoda
uslovljenih smanjenjem nivoa obavezne rezerve, kao i pada prihoda iz domaćeg platnog prometa, te i zbog konzervativnije politike
investiranja deviznih rezervi u inostranstvu", navodi CBCG.
Savet CBCG je razmatrao i inicijalni predlog novog zakona o zaštiti depozita i odlučio da ga uputi Udruženju banaka na razmatranje, radi
eventualnih novih sugestija.
"Usvojen je podzakonski akt kojim se omogućava evidentiranje crngorskog privatnog duga u inostranstvu, u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o tekućim i kapitalnim transakcijama, a radi boljeg sagladavanja makroekonomske situacije u zemlji", saopšteno je sa sednice Saveta.
Te su mere, kako se navodi, posledica nastojanja da se u što kraćem roku, najviše do kraja godine, zaustavi ili ublaži pad kvaliteta aktive, izazvan pre svega kretanjima u realnom sektoru.
"Savet je izmenio niz propisa koji se tiču tretmana kašnjenja u klasifikaciji aktive, u smislu ujednačavanja sa minimalnim standardima, ispod kojih se ne može ići", navodi se u saopštenju.
Izmena odluka o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom i adekvatnosti kapitala nije, kako se ističe, alternativa neophodnoj daljoj dokapitalizaciji banaka, za koju se dobija nešto više vremena.
Savet je ocenio da bi kroz eventualne garancije države, bilo moguće uticati na dalji pad kvaliteta aktive, ukoliko se nastave negativni trendovi u realnom sektoru.
