Izvor: Politika, 24.Jan.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Prolom voda” ne potapa vladu
Generalni direktor „Planinke” a.d. Radovan Raičević, po mnogima, najmoćniji čovek južne Srbije, prvi put govori o svojim poslovima
Do sada je jedan od osnovnih poslovnih postulata Radovana Raičevića bio da je najglasniji kada ćuti i da je najprisutniji kada je nevidljiv. Zato je generalni direktor „Planinke” a.d, po mnogima, najmoćniji čovek južne Srbije, neformalni vlasnik Prolom vode, Prolom i Lukovske banje i upravnik svetskog čuda Đavolje varoši, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dve decenije vodio svoje poslove iz senke. Narcisoidni Beograd mahom nije mario za firmu koja je u kuršumlijskoj tišini stvorila regionalni brend, ali sada je „Planinka” isuvišle porasla, da bi Raičević još mogao da opstaje kao nevidljivi provincijski igrač.
U iznajmljenom stanu u Sarajevskoj ulici u Beogradu, Raičevićevoj prestoničkoj kancelariji, u jednoj od soba sa nameštajem iz doba socijalističke i samoupravne izgradnje, generalni direktor „Planinke” prvi put govori o svojim poslovima, načinu na koji je Prolom voda postala jedan od najuspešnijih srpskih brendova i svom transferu u Srpsku naprednu stranku. Ovo treće, da od pre mesec dana okrepljuje Tomislava Nikolića, uvuklo ga je u ozbiljnu političku priču, naročito posle optužbi njegovih oponenata da upravo on, kao lider naprednjaka za Toplički okrug, stoji iza protesta radnika i blokade puta u Kuršumliji.
Stalno ste sa štrajkačima, podržavate ih, vaša kompanija im donosi vodu. Da li je tačno da upravljate kuršumlijskom radničkom pobunom?
Tačno je da možda najbolje vidim situaciju u Kuršumliji. Znam šta treba Kuršumliji da ide napred. Ovo sa šumsko-industrijskim kombinatom „Kopaonik” nije od juče, to je njegovo konstantno uništavanje. Posebno od kada se privatizovao.
Zar „Kopaonik” nije kupio njegov bivši direktor i grupa radnika koji su ga upropastili?
Da. Ali njegov interes je bio da uzme većinu, i uzeo je većinu. Njima je država prodala akcije.
Zašto onda vi niste kupili „Kopaonik”, ako vam je interes da štitite radnike i ako je taj gigant imao perspektivu?
Da bi se nešto kupilo, trebaju sredstva. Drugo, ja sam stručnjak za turizam, a ne za drvnu industriju. Treba biti realan. „Kopaonik” je imao izvrstan kadar. Oni su uveli kompujtere kad u Kuršumliji nismo imala pojma šta je to kompjuter. Njegovo propadanje je tragedija za grad i opštinu. „Planinka” je najveća firma zato što su ostale propale.
Niste mi odgovorili da li stojite iza protesta radnika i blokade puta?
Stojim kao ekonomista i građanin. Ti radnici moraju da pronađu način da odbrane svoja prava. Država je trebala pre nekoliko godina da zaustavi rasprodaju imovine. Da je to učinila, ovo se ne bi desilo. Radnici su dve godine verovali obećanjima iz vlade. Dolazili su iz Beograda, obećavali da će sačuvati proizvodnju.
Bili ste u SPS-u, koketirali ste sa DSS-om, čujem da ste pregovarali i za transfer u DS. Sada ste kod Tome Nikolića. Koji je vaš motiv da ulazite u politiku? Da li biznismen u Srbiji poput vas mora da ima političku zaštitu?
Nisam bio član SK, bio sam u SPS-u kada je propadao, s namerom da spasem grad od loših lokalnih političara. I više ni u jednoj stranci.
Ni u DSS-u?
Ne, ali sam pomagao sve političke opcije koje su na vlasti, ne zato da bih im se dodvoravao. Kao ekonomista smatram da kompanije moraju da sarađuju sa vlastima. Ovih 20 godina nisam imao problema sa republičkim vlastima, bez obzira o kojoj vladi je bilo reč. Imao sam probleme na lokalu.
Zašto ste ušli u naprednjake? Možda imate viziju da će uskoro doći na vlast?
Mnogo opcija je obećavalo, a čini mi se da će oni biti odgovorni.
Niste mi odgovorili o političkoj zaštiti?
Sve vreme je srpska privreda vezana za politiku. Uvek je politika bila iznad ekonomije i to je velika nesreća. Mnoge firme su pod političkom zaštitom postojale velike. Ali, čim se promeni vlast, firme nestaju. Mi smo uvek opstajali. Trudio sam se da priđem vlastima, ali sam davao predloge i protivnicima.
Da li stoji ova priča: da ste se dogovorilisa naprednjacima da ih finansirali, a da vas oni, zauzvrat, zaštite od krupnijih igrača, kao što je, recimo, Miroslav Mišković. Da li se on interesovao za Prolom vodu?
Nisam pravio nikakve dogovore. U prvo vreme, kad smo bili nepoznati, nikoga nisu zanimali ni jug Srbije, Kuršumlija i Planinka. Ali kada smo stvorili brend od Prolom vode, onda se interesovanje za nas širilo i van granica Srbije. I „Agrokor” nas je hteo...Tačno je, svi veliki, priznati i uspešni privrednici iz Srbije su se interesovali za „Planinku”.
Kako nisu uspeli da vas zgrabe?
Bilo je špekulativnih pokušaja da se naduju cene akcija, da se napravi nezadovoljstvo među radnicima. Recimo, „Grand kafa” je imala 4 do 5 odsto akcija i oni su želeli da kupe kompaniju.
Da li ste tada zabranili radnicima da prodaju akcije?
Nisam branio, savetovao sam ih. Rekao sam im, nemojte da prodajete akcije, jednoga dana će da vrede. Svi oni koji su me slušali, sada su nasmejani. Znate, ja verujem u radničko akcionarstvo. Za vreme hiperinflacije plaćao sam radnike u nemačkim markama. Imao sam dvojno knjigovodstvo i svaki dinar smo pretvarali u devize. To nije bilo zakonito, ali smo preživeli. Svu tu dokumentaciju smo čuvali. Bio sam pod istragom i na kraju sam optužen za utaju poreza od 10.000 tadašnjih dinara – sada je to možda nekih 50.000 dinara. Tako je spašena firma. Meni radnici žive na 30 kilometara od Kuršumlije. Mi njima podignemo plate, i dok im odnesemo u banju, ništa ne vrede. Zato smo imali ekipu koja je pravila spiskove i kupovala radnicima hranu, cigarete, deterdžente....
Koliko sada vrede akcije Planinke?
Oko 120 evra, a realna vrednost im je 150 do 200 evra.
Da zaključimo, da li ste najmoćniji čovek južne Srbije, odnosno kako se u žargonu kaže južne pruge?
Pošto južna pruga dolazi do Kuršumlije, i dalje je nema, onda je to istina.
A najbogatiji?
Što bi rekao Milo Đukanović, najbogatiji sam duhom, ali vas molim da ne pravite asocijacije s njim. „Planinka” je bila prosečna firma, kada sam pre 20 godina postao njen direktor. „Kopanik” je bio bar 10 puta veći. Imali smo dve, tri banje i oko 300 radnika. Mi smo 10 godina gradili brend Prolom vode. Jeste lekovita, jeste kvalitetna, ali to svi kažu za svoju vodu. Posle Ante Markovića, verovao sam u privatizaciju. Svaka privatizacija je bolja nego nikakva. Definitivno je uspela ona zadnja, 1999. godine, kada je, po tadašnjem zakonu, 60 odsto kapitala podeljeno radnicima srazmerno godinama staža. Od 300 radnika „Planinke”, ja sam, kao generalni direktor, bio negde na 120. mestu, sa svojih 17 godina radnog staža. Nagovarao sam moje radnike da kupuju i onih 30 odsto akcija od države. To je mogao da kupi ko je hteo, ali nas 60 odsto je imalo prioritet. I tih 30 odsto su kupili moji radnici. Penzioni fond je izašao sa svojih 10 odsto, ali sam opet formirao konzorcijum radnika i zajedno sa menadžmentom, postali smo jedini vlasnici „Planinke”: radnici, bivši zaposleni i nešto građana. To je dobar model, kad radnici imaju motiv da čuvaju svoj kapital. Menadžent je radio u našem interesu, a ne u mom ličnom, kako mi pripisuju lokalni moćnici. Pa, ja imam manje od pet odsto akcija „Planinke” a niko živ ne veruje u to. Misle da je „Planinka” moja 100 odsto.
Hoće li Prolom voda potopitivladu?
Mogu samo da im savetujem da je što više piju.
Aleksandar Apostolovski
------------------------------------------------------
Ne dam Đavolju varoš
Upravljate i Đavoljom varoši. Lokalne vlasti su tražile od vlade da opština Kuršumlija preuzme gazdovanje od Planinke, sa argumentom da nemaju ni dinara od svetski poznatog prirodnog spomenika.
Nama je vlada predala Đavolju varoš na upravljanje još 1995. godine. Jedini ko je u Srbiji protiv nas je opštinska vlast. Ministar Oliver Dulić je ne tako davno odbio predlog lokalne samouprave da nam se oduzme Đavolja varoš. Lokalne vlasti hoće samo da naplaćuju ulaznice i sebi novac stave u džep.
[objavljeno: 25/01/2010]
