Izvor: B92, 05.Feb.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prolećna setva na oko 2,8 mil. ha
Beograd -- Sekretar Odbora PKS za poljoprivredu Milan Prostaran izjavio je da će u prolećnoj setvi biti zasejano 2,8 miliona hektara.
Prostran: U proleće će biti i jare setve, koja će nadomestiti ono što nije urađeno u toku jeseni
On je naveo da će ta setva biti obavljena na površinama većim od uobičajenih, jer je jesenas ostalo nezasejano oko 300 hiljada hektara. Prema njegovim rečima, tokom proleća će u setvi dominirati kukuruz kojim će, prema nekim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pretpostavkama, biti zasejan i na 2,5 miliona hektara.
Prostran je naglasio da kukuruz, koji je dominantan u prolećnoj setvi, trenutno ima visoku cenu i da se njime svake godine zaseje oko 1,2 miliona hektara.
"Setva ostalih industrijskih kultura zavisiće od ugovora koji su proizvođačima ponudile šećerane, uljare, industrije za preradu duvana i druge fabrike, mada je već više od 50 odsto ugovora završeno, a do sredine februara bi trebalo da i ostatak bude ugovoren", kazao je on.
Što se tiče šećerne repe koja je lane imala tešku kampanju i čije je vađenje završeno tek krajem januara, Prostran je naveo da će to, možda, neke proizvođače koji su prošle godine pretrpeli gubitke, odvratiti od proizvodnje te poljoprivredne kulture. On je istakao i da će ove godine, najverovatnije, biti zasejano više povrća nego prošlih godina.
Prema njegovim rečima, pšenica je zasejana na 462.000 hektara, što je najmanje zasejana površina do sada, ali ukoliko se dobro prihrani, "izvuče iz zime" i dobro pripremi za donošenje roda, ne bi trebalo da bude problema u domaćem bilansu, uz rezerve koje već postoje.
"Srbija ne bi trebala da brine za podmirenje domaćih potreba agrarnim proizvodima, već više treba da brine hoće li i koliko moći da izveze, naveo je Prostran i dodao da bi "bilo dobro da se izveze od 200.000 do 800.000 tona tih proizvoda".
On je rekao da osim površina, koje su već zasejane, u martu planiraju da se zasade i neke manje površine i da ne treba da "strahujemo za domaći bilans, jer je pred nama još oko pet meseci do žetve".
Prostran je rekao da strahuje da će ulaganje u upotrebu mineralnih đubriva, kvalitetnog sortnog semena, mehanizacije i agrotehnike biti skromno.
"To je naša slabost, zbog nedostatka novca, poslednjih 15 godina" kazao je on i dodao da će se uredba o 100 evra po hektaru primenjivati i ove godine i da se na taj način podstiče veće korisćenje mineralnih đubriva i deklarisanog semena u agrarnoj poizvodnji.
Prema njegovim rečima, to ima efekat, ali nije dovoljno jer je ukupan bilans hrane smanjen, ugrožva domaće potrebe, "a može da ugrozi i dobar trend u izvozu".
Prostran je zrazio nadu da će nove mere, kao što su ponude bankarskih kredita za određene namene u poljoprivredi, biti pravi potez za novi investicioni ciklus u poljoprivredi.
On je zaključio da u ovoj godini ne treba očekivati spektakularne rezultate u poljoprivredi i da će to biti "teško proleće", zbog obima radova koji predstoje, ali da će ratari uspešno "završiti posao" ukoliko im vreme bude naklonjeno.
