Izvor: Politika, 05.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proizvodnja raste, inflacija se smiruje
Srpski ministar finansija, bar sudeći po jučerašnjem obraćanju novinarima, prilično miran danas putuje u Dablin: ekonomski projekcije za ovu godinu se ostvaruju i iznad plana, istina sa izvesnim iskorakom kad je o inflaciji reč i dilemama koliko je realno i dobro i za koga jačanje dinara u odnosu na evro. Tako će, kako je najavio, sa Ircima ponajviše razgovarati o onome u čemu su oni bez premca, a što nama tek predstoji: realizacija nacionalnog investicionog programa i podsticanje direktnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << investicija, izvoza i konkurentnosti privrede.
Šta to ministra čini prilično spokojnim? Prema brojkama koje je izneo u prvih šest meseci budžet je prihodovao 218,9 milijardi dinara, potrošeno je 212 milijardi, što je obezbedilo i suficit od 6,9 milijardi dinara, naplata poreza na dodatu vrednost i akciza bolja je nego početkom godine, planirani godišnji suficit izgleda još realniji, predstoje i prihodi od prodaje Mobi 63, pa će se rebalansom budžeta u septembru opredeliti i sredstva za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana. Prvi projekti su već odobreni: plan za investicije u nauci i u oblasti elektronske državne uprave.
Zadovoljan je ministar i rastom bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu za 6,3 odsto i rastom industrijske proizvodnje za prvih pet meseci – 5,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pa očekuje sedmoprocentni godišnji porast BDP-a.
I najveći problem srpske ekonomije – inflacija sada sredinom godine izgleda manji i blaži: u prvoj polovini godine iznosila je 5,7 odsto uz trend opadanja od juna.
– Inflacija je u prvom polugodištu za samo 0,2 odsto viša u odnosu na planiranu, što znači da ipak možemo da računamo na jednocifrenu do kraja godine. Leto bi trebalo da donese dodatno smirivanje.
Na pitanje novinara o najavama novog antiinflatornog monetarnog režima, Dinkić je izrazio očekivanje da guverner objaviti deo zajedničkog plana.
– Ideja je da se Narodna banka koncentriše na takozvanu bazičnu inflaciju za cene koje se formiraju na tržištu i da preuzme odgovornost za taj segment, a Ministarstvo finansija za administrativno kontrolisane cene. Plan povećanja administrativno kontrolisanih cena objavili bismo za godinu dana unapred i stalno ga inovirali.
Pozitivnim kretanjima na terenu cena, po Dinkiću, doprinela je i trenutna situacija na deviznom tržištu, nagli rast deviznih rezervi NBS, što dovodi do jačanja dinara u odnosu na evro.
– Ovakav trenutni kurs dinara u odnosu na evro, sasvim je sigurno, stabilizujuće deluje na cene. Pravili smo analize uticaja deviznog kursa na cene i izvoz i utvrdili da devizni kurs i te kako utiče na stabilnost cena, a da ima vrlo mali uticaj na izvoz. Čini mi se da će ova situacija pogodovati makroekonomskoj stabilnosti, a neće ugroziti izvoz.
Međutim, novinari su bili u dilemi koliko je jačanje dinara realno.
Naravno, ono priznaje Dinkić, ne smeta budžetu, ali to je ipak pitanje za NBS. "Preveliko jačanje dinara ne bi bilo dobro za izvoznike, što za sada nije slučaj. Ali, treba imati neku meru, i siguran sam da bi Narodna banka intervenisala da se to dogodi. To je već pitanje za guvernera, a ne za mene", objasnio je Dinkić i napomenuo da kretanje kursa treba, ipak, posmatrati najmanje u jednogodišnjem periodu, a ne samo na kratak rok.
V. Jeličić
-----------------------------------------------------------
Hitna reforma penzijskog sistema
Bivši mađarski ministar finansija Lajoš Bokroš preporučio je Vladi Srbije da novac iz budžeta koji je namenila javnim investicijama usmeri u reformu penzijskog sistema. "Ukoliko uskoro ne bude reformisan, penzijski sistem u Srbiji zapašće u velike teškoće, veće od onih koje su bile u susednim zemljama", upozorio je Bokroš.
U razgovoru sa srpskim i mađarskim novinarima, kojem je prisustvovao i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, Bokroš je objasnio da bi bilo najbolje da se novcem od direktnih stranih investicija i privatizacije dokapitalizuje državni penzijski fond i tako obezbedi redovna isplata penzija dok ne zažive privatni penzijski fondovi.
Jelašić se složio sa Bokrošom da je iskustvo potvrdilo da država nije dobar investitor, i ukazao da bi strukturne reforme za Vladu Srbije trebalo da budu prioritet. (Beta)
[objavljeno: 05.07.2006.]
