Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Maj.2020, 16:20
Proizvodnja rasade i cveća, put ka zaradi
Pretežno poljoprivredne opštine poput Knića u Šumadiji suočavale su se sa problemom plasmana proizvoda koji tek što su stigli na prodaju. Plastenička proizvodnja rasada, povrća i cveća zastupljena je u ovoj malenoj opštini koja živi od poljoprivredne proizvodnje. Ipak proizvođači su uspevali u tome da imaju kontinuiranu prodaju i to najviše putem interneta uz stalne kupce i elektronske pijace koja će nastaviti da funkcioniše iako je ukinuto vanredno stanje.
Svetlana >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Filipović se zajedno sa svojom porodicom već 17 godina uspešno bavi plasteničkom proizvodnjom rasada povrća u selu Grivac kod Knića. Pored paradajza, krastavaca i tikvica Filipovići proizvode rasade dinje, lubenice i začinskog bilja na 10 ari pod plastenicima. Uz stalne kupce i putem interneta uspeli su da prodaju većinu svojih proizvoda.
"Mušterije su stalne koje već godinama kupuju kod nas i uglavnom nas oni i preporučuju i to nam je najveća reklama. Uglavnom su ljudi poručivali putem telefona, putem Fejsbuka jer imamo i stranicu, preko nekih grupa na internetu. Ulaganja su velika, semena su najskuplja jer su zastupljene kod nas uglavnom holandske sorte paradajza i paprike. Imamo tu i nekih naših sorti ali semena jesu skupa, kao i supstrat koji se koristi, zatim tu su i čaše, kontejneri i naravno hemija za zaštitu biljaka" kaže za RTV Svetlana.
U selu Pajsijević plastenici Snežane Radojević puni su cveća. U 11 plastenika koji se pružaju na dvadeset ari prolećna sezona uveliko traje.
Godišnje ova porodica proizvede i do dvesta hiljada saksija cveća a ove godine i pored vanredne situacije uspeli su da imaju kontinuiranu prodaju.
"Bila je borba u početku, preko interneta, preko online pijace, preko Fejsbuka smo prodavali, preko svih mreža i zapravo preko svih mogućih sredstava. Mi smo se trudili, razvozili smo, reklamirali se i uspeli smo dosta da prodamo. Najviše se traži ledeno srce, kaliope, sve ide ali uglavnom najviše cveće u saksiji i baštensko bilje. Sve je skupo, od samih biljaka koje kupujemo, do plastenika, folije, supstrata, đubriva i iz godine u godinu ulaganja rastu a cena cveća je uglavnom ista" rekla je Radojevićeva.
Opština Knić je odmah po uvođenju vanredne situacije pokrenula i elektronsku pijacu koja se uspešno pokazala. Zainteresovani proizvođači se i dalje javljaju jer se ovaj način prodaje dobro pokazao.
"Ja im pružam tehničku podršku pri objavljivanju oglasa, imamo i sada zainteresovane ljude i nadamo se da će i sada pošto je ukinuto vanredno stanje elektronska pijaca ostati kao sredstvo komunikacije između potrošača i proizvođača. Pored povrtarskih proizvoda mogu da plasiraju i stočarsku robu i voćarske, mlečne i pčelarske proizvode kao i proizvode hortikulture"potvrdio je Nikola Đurković saradnik u opštinskoj u Kancelariji za poljoprivredu
Plan lokalne samouprave u Kniću je da izdvoji za ovu godinu preko 20 miliona dinara iz budžeta za podršku poljoprivrednicima kako bi se proizvodnja uvećala i osavremenila a mladi ljudi sa svojim porodicama ostali na selu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
