Izvor: Politika, 23.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proizvodnja hrane kao porodični biznis
„Trivit pek” iz Vrbasa kupio društveno preduzeće „Bag i Deko” i planira da izveze robu u vrednosti od dva miliona evra
Bačko Gradište, Bečej – Sa skoro pola milijarde dinara potrošenih za nedavnu kupovinu poljoprivrednog preduzeća „Bag i Deko”, koje se bavi proizvodnjom sušenog povrća i začina, relativno mala porodična kompanija „Trivit pek” iz Vrbasa konačno je zaokružila svoj poljoprivredni biznis i sprema se da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakorači na tržište prehrambenih proizvoda. Na to tržište na kome postoji velika konkurencija i gde dominiraju krupni igrači, „Trivit pek” izlazi sa još dve pekare (u Vrbasu i Bečeju), sedam veterinarskih stanica u Vojvodini i trgovačkom firmom „Mega trejd".
Iako u usponu, ova firma nema nameru kao ni mogućnost da se takmiči sa preduzetnicima kao što su Petar Matijević, Mile Jerković, Miodrag Kostić ili Miroslav Mišković, ali zato namerava da i dalje ulaže kapital u proizvodnju zdrave hrane i pokuša da se probije na tržišta zemalja bivše Jugoslavije. Kupujući preduzeće „Bag i Deko”, vlasnica kompanije „Trivit pek” Vera Šćepanović obavezala se da uloži novac u obnovu proizvodnih pogona u Bačkom Gradištu. Ali, za razliku od mnogih privrednika, „Trivit pek” neće tražiti finansijsku pomoć vlade.
– Jedino što tražimo od države jeste da bude jeftinija i efikasnija i da se što manje meša u privredu – ističe Vera Šćepanović, koja kao i mnogi poslovni ljudi nije zadovoljna trenutnom monetarnom politikom.
Naime, vlasnica „Trivit peka" zalaže se za uvođenje evra kao zvaničnog sredstva plaćanja u Srbiji. To bi, kaže, privrednicima a naročito izvoznicima znatno olakšalo poslovanje.
– To se najbolje pokazalo na primeru Crne Gore, koja će ubuduće biti jedno od glavnih „Bagovih” tržišta. Tamo nameravamo da, osim izvoza povrća, pokrenemo i proizvodnju hleba, a globalne ekonomske poteškoće u tome ne bi trebalo da nas koče. Upravo je proizvodnja hrane jedan od načina za izlazak iz krize – naglašava Vera Šćepanović, ističući da su proizvodi njenih firmi konkurentni i na domaćem i na inostranim tržištima.
Ipak, priznaje da ne može da se upušta u trku sa velikim kompanijama, kao ni da zauzme veliki deo tržišta. Zbog toga se u širenju svog biznisa zaustavila na „Bag i Deku” i tvrdi da zasad nema nameru da kupuje još društvenih preduzeća. Umesto toga, pokušaće da razvije prodajnu mrežu širom Srbije, što znači da bi proizvodi njenih firmi uskoro mogli da se nađu i na rafovima velikih trgovačkih lanaca.
– Zasad ćemo spustiti loptu i fokusirati se na „Bag”. Već imamo sklopljene ugovore vredne oko 400.000 evra za izvoz povrća i začina u zemlje bivše Jugoslavije. Kupci naših proizvoda traže sve duže rokove otplate, ali uprkos krizi u ovoj godini planiramo da izvezemo robu za oko dva miliona evra – ističe nova direktorka dojučerašnjeg društvenog preduzeća koje, za razliku od mnogih, nije propalo pre privatizacije.
„Bag i Deko” je, prema rečima Veljka Radojevića, bivšeg direktora, prošle godine od izvoza sušenog povrća i začina zaradio 700.000 evra, a novi vlasnik tvrdi da neće otpustiti nijednog od ukupno 103 radnika čija je prosečna plata oko 50.000 dinara. To je za 20.000 manje od proseka u bečejskoj i vrbaskoj pekari, odnosno u veterinarskim stanicama čiji je Vera Šćepanović vlasnik, u kojima ukupno radi oko 300 ljudi.
Zanimljivo je da su sva preduzeća koja Šćepanovićeva poseduje u Vojvodini, a veterinarska stanica u Novom Sadu je u vlasništvu njenog sina Veljka. Porodični biznis je, kažu Šćepanovići, ključ uspeha srpske ekonomije, a naročito poljoprivrede.
N. Miković
----------------------------------------------------
Hleb bez brašna za 100 dinara
Gradska pekara u Bečeju, u vlasništvu Vere Šćepanović, za mesec dana počinje proizvodnju hleba bez brašna. Kupci će ovu životnu namirnicu tešku 300 grama moći da kupe po ceni od 100 dinara, a plan je da se prodaja te vrste hleba ponudi „Merkatoru". Reč je o proizvodu za koji je „Trivit pek” dobio licencu iz Rusije.
Kako se ova vrsta hleba pravi, od kojih sastojaka, koja tehnologija se koristi i koliko košta proizvodnja – ostaće strogo čuvana poslovna tajna. Zaposleni u bečejskoj pekarskoj industriji moraće da potpišu obavezu da nikada nikome i ni pod kakvim uslovima neće otkriti recept za taj proizvod. Ako, nekim slučajem, tajna ipak ugleda svetlost dana, „Trivit pek” će Rusima morati da plati odštetu čiji će iznos biti pet puta veći nego što je cena licence.
[objavljeno: 24/03/2009]
