Izvor: Danas, 30.Nov.2014, 22:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proizvodne firme plaćaju ceh političkih odluka
Beograd - Do pre dve godine, Miroslav Bogićević je važio za jednog od najboljih srpskih biznismena, a njegov Farmakom za sistem u zaletu. Njegov kolega Goran Perčević, vlasnik Interkomerca i Koteksa, čak je bio proglašen za poslovnog čoveka 2012. godine. Obojica su danas uhapšeni, osumnjičeni da su stanje svojih prenaraslih preduzeća, teško pogođenih ekonomskom krizom i padom standarda stanovništva, pokušali da prikriju uzimanjem ogromnih kredita od državnih banaka, bez obezbeđenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i namere da ih ikada vrate.
Dok će istinitost ovih navoda utvrditi sud, činjenica je da su padu mnogih pravih proizvodnih firmi u Srbiji kumovali realni ekonomski događaji i disbalansi srpskog tržišta kapitala, a ne zakulisne radnje i politički dilovi.
Tako su srpske banke u želji da ostvare što veći profit i da minimizuju rizik, srpskim privrednicima (kao uostalom i građanima) u poslednjih nekoliko godina sve teže odobravale kredite, a kada su i pristajale da odobre zajam, on je po pravilu dolazio sa visokim kamatnim stopama. Tolike kredite firme zatim nisu mogle da vraćaju, jer su njihovi kupci (privreda i građani) imali sve manje novca, pa je promet iz godine u godinu padao, a sa njim i inflacija, budući da podizanje cena u cilju povećanja prihoda i pokrivanja ogromnih kamata, za većinu fabrika jednostavno nije bila opcija koju su mogle da primene, a da pritom ne izgube i ono malo kupaca koji su im ostali.
Tako je došlo do nagomilavanja nenaplativih kredita (NPL-ova), a sa njima i do daljeg rasta kamata (kako bi preostali dobri privrednici bankama pokrili i gubitke onih loših) i još veće rezerve banaka prema odobravanju novih kredita. To je opet dovodilo do još više nenaplativih kredita.
Posledica tog začaranog kruga je rast poreskih dugova, gomile nevraćenih kredita, kašnjenja u isplati zarada radnicima i otvaranje stečajeva.
Sada, pojedine firme koje su došle do tog krajnjeg stadijuma bolesti, imaju priliku da se izleče sve češće korišćenim lekom pod nazivom "unapred pripremljeni plan reorganizacije". Popularni UPPR je često i način da se odloži neizbežno i da se zamaskira urušenost preduzeća pružanjem "još jedne (navodne) šanse", ali za proizvodne firme sa pravim proizvodima, dobro prihvaćenim na tržištu, UPPR jeste realna prilika za oporavak.
Primer firme u kojoj bi UPPR možda zaista mogao da dovede do oporavka je često pominjana Beohemija. Iako su za ovu kompaniju građani većinom čuli iz medija, njene proizvode mnogi svakodnevno i danas koriste u svojim kućama. Linija deterdženata Spin, Skala i Pompa, Duel i Deus praškovi, Kolekcija Bekolino, kozmetika Dalia i mnogi drugi proizvodi kućne hemije, predstavljaju stvaran proizvodni program sa stvarnim, u nekim slučajevima čak i vrlo visokim tržišnim udelom. Preveliko investiranje pod lošim uslovima zaduživanja, ovu kompaniju je odvelo u finansijski kolaps, ali ako se pokaže da je novac odlazio u opremu, a ne na of-šor račune, moguće je da će očekivani UPPR bar jednom poslužiti svojoj deklarisanoj svrsi.
