Izvor: B92, 25.Nov.2011, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prohujalo vreme jakog dinara
Beograd -- U poslednjih mesec dana dinar je zabeležio snažan pad od 3,5 odsto u odnosu na evro a takav trend trajao je sve do prekjuče kada je domaća valuta blago ojačala.
Iako je prema indikativnom kursu Narodne banke Srbije dinar i danas trebalo da neznatno apresira i dostigne kurs 103,3638 za jedan evro, stručnjaci upozoravaju da niz različitih faktora sada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zajednički deluje, gurajući dinar naniže i da ne treba očekivati skoriju promenu tog trenda.
Aktuelni talas depresijacije dinara počeo je 21. oktobra kada se evro menjao za samo 99,5437 dinara, a od tada je rastao do čak 103,77 dinara u jednom trenutku.
"S druge strane, naredne godine ćemo se suočiti sa snažnim pritiskom na slabljenje domaće valute, jer će strane banke početi da povlače kapital iz Srbije i da ga vraćaju svojim maticama. To je ujedno posledica i činjenice da one nemaju gde u Srbiji danas da ulažu novac, a takođe i teške situacije u evrozoni, zbog čega će banke nastojati da kapital vrate nazad kako bi rešavale tamošnje probleme", kaže Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.
Ipak, ovakve kotacije su i dalje znatno ispod očekivanja privrednika početkom ove godine, kada su se poslovni planovi svih velikih kompanija pravili sa računicom da će evropska valuta do decembra dostići 110 dinara.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da postoje tri osnovna razloga za jačanje evra u poslednjih mesec dana.
"Prvi je zaoštravanje nestabilnosti u evrozoni, što nepovoljno utiče na očekivanja o ishodu krize, pa se ta strahovanja prelivaju i na slabljenje dinara", navodi Nikolić.
Prema njegovim rečima, drugi i značajniji razlog je domaće prirode. Naime, monetarno popuštanje do kojeg je došlo smanjenjem referentne stope Narodne banke Srbije na deset odsto, dovelo je do pada interesovanja banaka za kupovinom repo hartija centralne banke, što je smanjilo repo stok za oko 15 milijardi dinara. Taj oslobođeni novac je završio na deviznom tržištu, što je uticalo na odnos ponude i tražnje i oborilo domaću valutu.
"Treći faktor je to što je ispunjen okvir za zaduživanje države. Već su uzeti praktično svi dugovi koji su bili predviđeni, pa je emisija trezorskih zapisa koja je pozitivno delovala na kurs, presušila. Sada se nove hartije emituju samo da bi država refinansirala obaveze po ranije izdatim i dospelim zapisima. Nema novog zaduživanja radi finansiranja budžetskog deficita zbog čega sada i dinar pada", objašnjava Nikolić.
Prema njegovim rečima, dodatni razlog je i to što više nema privatizacije koja je ranije dovodila do priliva deviza, pa smo tako sada ušli u „laganu tendenciju depresijacije". Nikolić međutim smatra da je to dobro za srpsku privredu, jer iako se uvoznici žale, izvoznicima slabiji dinar odgovara.
"Ako se pogledaju podaci za prethodnih godinu dana i više, Srbija je zapravo imala čak i nominalno jačanje dinara, što je vrlo štetno. Pored toga, ako smo imali takvo jačanje dinara i kontrakciju tražnje, kako smo uspeli da zabeležimo ovako veliku inflaciju", dodaje ovaj stručnjak.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište takođe ukazuje na smanjenje eskontne stope na 10 odsto kao na razlog koji je doveo do pada dinara, ali kaže i da je „slična sudbina zadesila sve valute istočne Evrope, pa tako i dinar".
"Uz to, i zaduživanje države je stalo, pa ni po tom osnovu nije bilo podsticaja jačem dinaru. Inače je tokom ove godine vrednost dinara u najvećoj meri održavana zaduživanjem države, što je dovodilo do priliva kapitala", navodi on.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara
