Izvor: B92, 07.Feb.2010, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profitabilna industrija smeća
Beograd -- Smeće svuda u svetu predstavlja veliki problem, ali u razvijenim zemljama poput Amerike industrija smeća donosi veliki profit kompanijama a uštede građanima.
U Srbiji je 2009 godine, prema zvaničnim podacima, uklonjeno više od polovine divljih deponija. Njihovo uklanjanje koštalo je 605 miliona dinara. Zaraditi novac, ostvariti popust na komunalije ili vaučer za popust za kupovinu u prodavnicama, i to zahvaljujući sopstvenom smeću u Americi je svakodnevica.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Kompanije koje se obavežu da će u poslovanju koristiti reciklirane proizvode, ali i reciklirati svoje smeće dobijaju kredite sa povoljnim kamatama, a opštine koje žele da razvijaju reciklažnu industriju od države dobijaju i bespovratna sredstva.
"U našem okrugu postoji sistem sa dve kante. Jedna je za smeće, a druga za one proizvode koji mogu da se ponovo recikliraju. I te kante imaju bar kodove. Na osnovu toga koliko svako domaćinstvo u našem okrugu reciklira mi im dajemo kupone za različite prodavnice, gde s tim mogu da kupuju uz određene popuste", objašnjava direktor odeljenja za upravljanje otpadom okruga Lorejn Den Bilmen.
Jedan od gradova u Americi koji je sistem zarade na đubretu doveo skoro do savršenstva je Klivlend. Prema njihovoj strategiji do 2019. godine skoro sve smeće bi trebalo da se reciklira, i zatim ponovo upotrebljava.
Koliko su posvećeni tom cilju govori i podatak da su najprodavanije igračke upravo one proizvedene od recikliranih materijala, kao i da Amerikanci novac radije ostavljaju prodavnicama ili restoranima koji se opredeljuju kao "zeleni".
"Za nas je bitno to što, kada građani recikliraju, mi izdvajamo manje novca za održavanje deponija, pa tako ušteđen novac ulažemo u različite projekte za razvoj grada. Ako se smeće reciklira uštedimo oko 35 dolara po toni", kaže komesar za upravljanje otpadom u kancelariji gradonačelnika Klivlenda Roni Ovens.
Između reciklaže, profita i očuvanja životne sredine postoji tesna veza. To jeste razlog postojanja rendžera koji mogu biti ne samo kontrolori nego i službena lica koja mogu da podnesu krivične prijave zbog ugrožavanja čistog vazduha ili reka.
"Najbolje je ljude naučiti da poštuju životnu sredinu. I mi prvo to pokušavamo da uradimo. Ako to nema efekta onda pišemo kazne. Ali, ako neko, na primer prosipa opasne materije, seče drveće bez dozvole ili baca đubre koje se posle teško čisti mi smo onda spremni i da uhapsimo. Srećom, to se retko dešava", navodi rendžer Den Veloski iz Klivlendskog metroparka.
Posle razdvajanja i reciklaže, ostaje još neko smeće, koje se vozi na deponije. Ali, u Americi ni to smeće nije samo smeće. Truljenjem tog smeća se proizvodi metan, koji amerikanci pretvaraju u električnu energiju i to koriste za grejanje domaćinstva.
