Izvor: RTS, 31.Mar.2015, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodavci primaju samo "odabrane" čekove
Neki trgovački lanci više ne primaju na poček čekove svih banaka, već samo pojedinih. Dok u potrošačkim organizacijama smatraju da je to oblik diskriminacije, u Narodnoj banci i Udruženju banaka Srbije kažu da takvom odlukom trgovci ne krše zakon.
U "Tempu", "Maksiju" i prodavnicama "Šop end gou" za odloženo plaćanje prihvataju čekove samo osam banaka. Slično je i s "Gomeksom", a, kako RTS >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << saznaje, i neke druge kompanije preispituju takvu odluku.
Ček na poček mnoge je spasao. Trgovcima je dizao promet, a velikom broju građana punio frižidere.
"Na malu platu mnogo znači. Ja sam uvek pitao da li primaju čekove i kakav je način plaćanja, na koliko rata na odloženo. Mislim da je to bio boljitak za mene", kaže građanin.
U "Delezu" nisu hteli pred kamere. U saopštenju napominju da su odluku doneli da bi smanjili rizik naplate čekova. Važiće do daljeg, a odnosi se samo na čekove za odloženo plaćanje. U "Gomeksu" kažu da čekovi na odloženo predstavljaju nezvanično štampanje para.
"Problem je nastao kada su neke banke počele da propadaju. Pošto smo mi uglavnom saznavali za te banke da su juče propale, tu je ostalo desetine miliona dinara nenaplaćenih čekova, koji su kasnije dospevali. Iz tog razloga su trgovci počeli da ograničavaju upotrebu čekova", kaže Goran Kovačević iz "Gomeksa".
U tom slučaju zakon štiti trgovce, kažu u Centru za zaštitu potrošača.
"Situacija je takva da trgovac ima pravo da na osnovu podataka o bonitetu svake banke odluči na koje čekove može dati mogućnost odloženog plaćanja, a na koje ne", kaže Ana Zeljković iz Centra za zaštitu potrošača.
Ček je sredstvo plaćanja, a ne kreditiranja, kažu u Udruženju banaka Srbije.
"Sa ovakvim standardom odloženo plaćanje je nužnost. Nije dobro da se pravi diskriminacija, pa ako neko već daje na odloženo plaćanje, onda ne bi trebalo da vrši ovakve recimo izbore ili eliminiše neke banke iz tog sistema", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Iako Narodna banka licencira i kontroliše poslovanje trideset banaka, koliko ih posluje u Srbiji, kažu da nisu nadležni da utvrde da li je došlo do diskriminacije na tržištu.
"Imamo indicija da se između banaka pravi neopravdana razlika, odnosno različit tretman prilikom prihvatanja čekova na odloženo plaćanje. Pritom ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih su donete odluke u pojedinim trgovačkim lancima, a na osnovu kojih je izvršena podela na banke čiji se čekovi prihvataju, odnosno na one čiji se čekovi ne prihvataju", kaže Pavle Đurić, v. d. direktora za regulativu bankarskog sektora Narodne banke.
Kad para nema, nema pomoći. Ipak, iluzija je stvorena jer za ček na poček često nema pokrića, a ni kamate na koje su se mnogi opekli koristeći preskupe revolving kartice.
