Izvor: Politika, 23.Nov.2013, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodato obveznica za milijardu dolara
Petogodišnje evroobveznice date po nešto nepovoljnijim uslovima u odnosu na sve prethodne emisije
Ministarstvo finansija Srbije prodalo je na međunarodnom finansijskom tržištu petogodišnje evroobveznice u vrednosti milijardu dolara. Evroobveznice su prodate po godišnjoj kamatnoj stopi od 5,875, a prinos koji su ostvarili kupci tih dužničkih hartija od vrednosti je 6,125 odsto.
Ministarstvo finansija navodi da je za srpske dužničke papire bilo zainteresovano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više od 140 globalnih investitora, dok je tražnja bila preko pet puta veća od inicijalno planiranog iznosa emisije evroobveznica koji je država ponudila na prodaju, a dva i po puta veća od realizovanog iznosa emisije. Najviše investitora bilo je iz SAD, Velike Britanije, Danske i ostalih evropskih zemalja. „Ova prodaja evroobveznica obavljena je u skladu sa planiranim aktivnostima Vlade Srbije za obezbeđenje sredstava za finansiranje državnog budžeta u 2013. i 2014. godini”, navelo je Ministarstvo finansija.
To je, inače, bilo peto emitovanje evroobveznica Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu.
Poslednje zaduživanje „poguraće” javni dug iznad 20 milijardi evra i oko 60 odsto BDP-a. Poslednji podaci od pre nekoliko dana pokazuju da je naš javni dug bio 19,3 milijarde evra što je bilo 58,5 odsto BDP-a.
Poznavaoci prilika ukazuju da smo poslednju emisiju evroobveznica prodali po nešto nepovoljnijoj ceni nego, na primer, u isto vreme pre godinu dana kada su dužnički papiri s istim rokom dospeća nosili prinos za investitora od 5,25 odsto.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da smo ovim zaduživanjem rešili problem likvidnosti budžeta.
– Veća kamata je odraz pogoršanja stanja na međunarodnom finansijskom tržištu, kao i pogoršanja naših javnih finansija što se odražava na međunarodni rejting. Rastu i fiskalni deficit i javni dug, a plan za njihovo smanjenje u kratkom roku nemamo. Čak nam deficit u prvoj godini najavljene fiskalne konsolidacije raste, a to investitori ocenjuju kao nekredibilno – kaže Arsić.
Na opasku da je država poslednjih dana gotovo svakodnevno emitovala dinarske obveznice na domaćem tržištu s visokim procentom uspešnosti Arsić kaže da je interesovanje investitora veliko, jer su kamate na kratak rok velike i omogućuju im ekstrazaradu.
Nenad Gujaničić iz „Vajz brokera” kaže da je očekivano to što je
najnovije zaduživanje bilo po nepovoljnijim uslovima u odnosu na prethodno, pre svega, usled činjenice da su se promenile prilike na globalnom tržištu kapitala unazad šest meseci.
– Ono što svakako zabrinjava jeste cenovni trend (rast prinosa odnosno pad cene domaćih obveznica), kao i sam nivo zaduženja. U uređenim ekonomijama, granica od šest odsto smatra se alarmantnom i faktički neodrživom sa aspekta upravljanja dugom. Naravno, nepovoljna je i devizna klauzula odnosno zavisnost od kretanja kursa dolara u budućnosti. Očito je da će Srbija u bliskoj budućnosti morati da napravi totalni zaokret u pogledu vođenja ekonomije i javnih finansija kako bi mogli da se nadamo jeftinijem zaduživanju. Naravno, osim poboljšanja domaćih prilika, trebaće nam i malo sreće da ne dođe do naglog zaokreta u monetarnoj politici glavnih svetskih centralnih banaka – smatra Gujaničić.
Jasna Atanasijević, glavni ekonomista Hipo banke smatra da je iskorišćen relativno povoljan trenutak na međunarodnom tržištu za izdavanje evroobveznica što može da se objasni velikim interesovanjem, jer međunarodno finansijsko tržište obiluje likvidnošću upravo zbog monetarnih podsticaja FED-a.
– Ove okolnosti se međutim nisu do kraja odrazile i na cenu srpskog duga. Prinos od 6,125 odsto, koliko su investitori tražili da bi pozajmili Srbiji milijardu dolara na pet godina, viši je u poređenju sa prethodnom emisijom srpskog duga na međunarodnom tržištu. U februaru 2013, pre prve najave FED-a da namerava da postepeno napušta program kvantitativnih olakšica, zaduživanje na međunarodnom tržištu, bilo je jeftinije. Tada je Srbija emitovala sedmogodišnju obveznicu od 1,5 milijardi dolara sa prinosom od 5,15 odsto – ukazuje Atanasijevićeva.
J. Rabrenović
objavljeno: 23.11.2013.
