Izvor: B92, Tanjug, 09.Feb.2011, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodato 200 mil. evra evroobveznica
Beograd -- Na održanoj aukciji državnih zapisa Republike Srbije prodato je 200.000 zapisa ukupne nominalne vrednosti 200 miliona evra, odnosno 100 odsto obima emisije.
Državni zapisi su prodati po kamatnoj stopi od 4,48 odsto na godišnjem nivou a na naplatu dospevaju 17. februara 2012. godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Bila je to prva aukcija državnih zapisa izraženih u evrima, a prikupljena sredstva biće korišćena za finansiranje budžetskog deficita i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << refinansiranje obaveza koje dospevaju ove godine.
Odluka o prodaji državnih obveznica u evrima doneta je na osnovu procene da je to korisno za državu jer su strani investitori zainteresovani za te dugoročne hartije od vrednosti.
Poslednji korak do...
Predstavljajući budžet za 2011. ministarka finansija Diana Dragutinović rekla je da je izdavanje evroobveznica poslednji korak za koji će se država odlučiti, ali da je stanje na tržištu trenutno povoljno zbog velike zainteresovanosti stranih investitora i pada kamata.
Stručnjaci istovremeno procenjuju da bi prodaja obveznica u evrima mogla da utiče na smirivanje, pa čak i obaranje deviznog kursa, ukoliko se strani investitori odluče za kupovinu.
Ministarstvo je podsetilo da će tržištu 14. februara biti ponuđene i 15-godišnje kuponske obveznice sa kuponskom stopom od 5,85 odsto i polugodišnjom isplatom.
Do sada se država nije zaduživala prodajom dugoročnih hartija od vrednosti u evrima, a prva aukcija zapisa indeksiranih u evrima bila je 29. decembra 2010. Tada su prodati svi ponuđeni šestomesečni zapisi ukupne vrednosti 21 milijardu dinara po godišnjoj prinosnoj stopi od 5,25 odsto.
Prodaja zapisa indeksiranih u evrima izazvala je jačanje domaće valute jer su učesnici na finansijskom tržištu podavali devize da bi obezbedili dinare za kupovinu tih hartija od vrednosti.
U Upravi za javni dug ističu da izdavanje evroobveznica ne znači odustajanje od politike dinarizacije i podsećaju da Srbija ima velki deo duga u evru i da je logično da sredstva prikuplja u evropskoj valuti jer gubi na kursu ako za izmirivanje tog duga koristi dinare.
Goran Nikolić, ekonomista, kaže da su se „po svemu sudeći, i Vlada i NBS odlučili za politiku stabilnog dinara, ali to ne znači da bi domaća valuta trebalo naglo i mnogo da ojača u odnosu na evro, jer to nije dobro za privredu, pre svega za izvoz".
Centralna banka bi trebalo, kako kaže Nikolić, makar simbolično kao što je to učinila 17. januara, da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu i da kupi evre, kako bi poslala signal bankama da neće dozvoliti prekomerno slabljenje evra. U ovom trenutku nema razloga da dinar previše ojača jer to ne može da utiče na cene.
Naime, kako kaže Nikolić, kada raste evro cene ga prate u stopu, dok u suprotnom slučaju, kada evropska valuta slabi, cene ne idu nadole, nego stagniraju.
