Izvor: S media, 29.Avg.2010, 18:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaju meso staro 10 godina
Nakon što je radnik jedne klanice u Hrvatskoj otkrio da njegov poslodavac prerađuje meso kome je istekao rok trajanja, oglasilo se još nekoliko stručnjaka koji potvrđuju tvrdnje da Hrvati jedu bajatu govedinu i svinjetinu.
Afera „Meso" u Hrvatskoj se nastavila. Nakon što je radnik jedne klanice u Hrvatskoj otkrio da njegov poslodavac prerađuje meso kome je istekao rok trajanja, oglasio se Stipan Bilić, direktor konditorskog preduzeća „Kondina", dugogodišnji direktor >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << HUP-ovog sektora poljoprivrede i prehrambene industrije.
- Da, u Hrvatskoj se prodaje meso zamrznuto deset i više godina - ispričao je za „Jutarnji list" i dodao da je to veliki hrvatski problem, a njegovu priču potvrđuje i jedan iskusni veterinarski inspektor.
- Hrana koja bi na Zapadu morala da bude uništena uvozi se i prodaje u Hrvatskoj. Deo proizvođača i trgovaca prodaje meso zamrznuto pre više godina, ali nije navedena godina pakovanja, pa se prodaje po ceni kao da je zamrznuto juče - tvrde sagovornici „Jutarnjeg".
BiH: Staro meso stavljali su u ćevape i bureke
U Bosni i Hercegovini je prošle godine izbila slična afera - otkrilo se da se smrznuto meso staro i do deset godina prodaje kao sveže. U tamošnjem udruženju za zaštitu potrošača upozorili su tada da ne postoji adekvatna kontrola tog mesa, pa se ono vrlo često nakon odmrzavanja nađe u mesarama, a kupce niko ne upozori da nije u pitanju sveže meso.
- Pouzdano znamo da se to meso prodaje u mesarama. Zemlje iz kojih ga mi uvozimo se ažurno rešavaju starih rezervi, a nama prodaju meso za maksimalno tri marke po kilogramu. Treba naglasiti da se ono prodaje kod nas i kao faširano, te se takvo koristi i u ćevabdžinicama i buregdžinicama - upozorili su iz udruženja.
Afera do danas nije rasvetljena.
Što je još skandaloznije, drugi deo proizvođača kupuje staro, jeftino zamrznuto meso, raspakuje ga i prodaje kao sveže po ceni kao da je životinja tek zaklana.
Treće, staro zamrznuto meso često se odmrzava i koristi za proizvodnju kobasica, viršli, pašteta i ostalih mesnih prerađevina. Zbog toga potrošač nikada ne može da bude siguran šta jede, odnosno kada je životinja tek zaklana, a kada obrađena.
Niko od proizvođača nije dužan, prema hrvatskim zakonima, ali i zakonima Eu, da navede godinu klanja, pakovanja i zamrzavanja. Jedino što moraju da navedu je preporučeni rok trajanja. Kod smrznutog mesa rok iznosi oko 12 meseci, a kod svežeg tri dana.
Direktor Hrvatske veterinarske inspekcije Gordan Jerbić decidirano tvrdi da je na policama hrvatskih trgovina meso staro najviše dve godine, a i u tim slučajevima reč je isključivo o divljači.
- U svojoj dugogodišnjoj praksi nikada nisam doživeo da se svinjske polutke duboko zamrzavaju. Drugo, navodno je reč o mesu iz Brazila, što je takođe nemoguće jer Hrvatska poslednjih 15 godina ima zabranu uvoza mesa iz Brazila, kao i EU - kaže Jerbić.
Darko Grivičić, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore, već godinama tvrdi da su hrvatski građani žrtve svetskih i domaćih trgovačkih lobija.
- Mi smo od ministra Čobankovića tražili da nam odgovorI ko je taj koji odobrava uvoz hrane. Zanimalo nas je ko je odgovoran za kvalitet i zdravstvenu ispravnost. Dobili smo zapanjujući odgovor: za kvalitet hrane odgovara proizvođač. To znači da neko u Gvatemali, Obali Slonovače ili Argentini odgovara za kvalitet i ispravnost hrane koju jedu hrvatski građani?! Kod nas se samo uzme nekakav bris i odnese na kontrolu da bi se videlo da li je meso pokvareno. Ali kakvog je kvaliteta to meso i da li je cena tog mesa u skladu sa kvalitetom, to nikoga ne zanima. Zašto? - pita se Darko Grivičić.
Kupuju jeftino na brodovima hladnjačama, pa još i debelo zarade
Meso staro 10 i više godina je, kaže sagovornik „Jutarnjeg lista", iskusni veterinarski inspektor, naravno slabijeg kvaliteta, ali nije nezdravo. Problem je u tome što verovatno niko od hrvatskih potrošača ne bi uzeo u ruke komad mesa iz 1990. Možda i bi kada bi se to meso prodavalo po znatno jeftinijoj ceni. Baš kao što proizvođači takvo meso na svetskim berzama kupuju znatno jeftinije. Reč je dakle o ekstraprofitu na račun građana.
- Državne službe ne istražuju ni sumnje koje su dosad nekoliko puta iznosili radnici mesne industrije: brodovi s velikim hladnjačama koji ne mogu da prodaju teret čekaju u lukama i, po principu berze, svakim danom cena pada. Njima nije u interesu da čekaju pad cene, ali se nađu u situaciji da svetske berze, prezasićene mesom, naprosto ne žele da otkupe meso, pa kod nas završi višak.
