Izvor: B92, 30.Mar.2012, 05:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja staklare: Uspeh ili propast
Beograd -- Prodaja Srpske fabrike stakla u Paraćinu konzorcijumu iz Bugarske nije dobar poslovni potez kako se predstavlja u javnosti, kaže dobro obavešteni izvor Danasa.
On navodi da cilj investitora nije da unapredi proces proizvodnje, već da prigrabi tržište kojim raspolaže staklara.
Taj izvor dodaje da se priča svodi na to da će novi vlasnik nastojati da se u staklari ugase proizvodni programi za izradu ručnog i mašinsko-trgovačkog stakla a da se nastavi samo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa proizvodnjom ambalaže.
"Dakle, ne vidim želju investitora da ulaže u proizvodnju u Srbiji, već da na tržište na kome posluje paraćinska fabrika plasira staklarske proizvode iz Bugarske. Pri tome, trebalo bi naglasiti da Fabrika stakla ne proizvodi samo za potrebe Srbije, već ambalažno staklo plasira čitavom regionu", ističe on.
Bajatović: Prodaja je odličan posao
Za Dušana Bajatovića, generalnog direktora Srbijagasa nema dileme da je prodaja SFS odličan posao. On smatra da je to podjednako dobro i za Srbijagas i za zaposlene u fabrici. Bajatović navodi da je "privatizacija staklare je dobar model po kojem je država preuzela kapital u fabrici na osnovu dugova i uradila restrukturiranje preduzeća i čišćenja bilansa, a zatim pronašla strateškog partnera. Po tom modelu ćemo nastojati da nađemo strateške partnere za Azotaru i Metanolsko-sirćetni kompleks koji su u našem vlasništvu".
Izvor Danasa dodaje da je prodaja tržišta loša stvar, jer se na taj način profit izvlači iz zemlje a istovremeno se, zbog sužavanja proizvodnje, gube radna mesta.
Takođe, izvor Danasa se pita i zašto se prodaja staklare predstavlja kao veliki podvig "ako se zna da je Srbijagas za nešto što je utrošio između 80 i 90 miliona evra dobio svega 35. I država je na gubitku, jer je u staklaru ulagala preko svog preduzeća Srbijagasa a uz to je sada još obavezna da izdvoji 50 odsto sredstva potrebnih za realizaciju socijalnog programa".
On, naime, objašnjava da je Srbijagas pored potraživanja od 34 miliona evra za neplaćeni gas u proteklih 30 meseci isporučivao besplatno gas staklari u vrednosti od po milion evra i davao po 750 hiljada evra za plate radnika u staklari. Takođe, on kao problem vidi i to što Srpsku fabriku stakla kupuju isti oni koji su ranije njom gazdovali i nisu se pokazali kao dobri domaćini.
Prema njegovim rečima Korporativno - trgovinska banka, koja je vlasnik i dve firme sa kojima je ušla u konzorcijum za kupovinu SFS osnovana je u Kataru ali iza nje stoji turski kapital. Turci su, nastavlja on, ranije pokazivali interes da kupe paraćinsku staklaru, ali nisu uspeli u tome. Stoga, ovo što se sada dešava je drugi pokušaj turskog kapitala da se dođe do cilja, uveren je on.
Saša Paunović, gradonačelnik Paraćina, kaže da mu je poznato da postoji borba švajcarskog i turskog kapitala oko ulaska na tržište industrije stakla u našem regionu.
"Mi nikako ne možemo da znamo da li je cilj kupovine staklare preuzimanje njenog tržišta. Kad god bi se odvijala privatizacija Srpske fabrike stakla uvek se o tome pričalo. Nama jedino preostaje da se nadamo da su ljudi iz Srbijagasa i države dobro izvagali kada su izabrali strateškog partnera. Gradu Paraćinu je bitno da Srpska fabrika stakla radi i da zapošljava radnike koji mogu da žive od proizvodnje koje ostvaruje njihovo preduzeće", zaključuje Paunović.
On dodaje i da "svakako ima mesta za zabrinutost ako se zna da staklara ima nove-stare vlasnike. Ne samo zbog toga što su Bugari loše upravljali već i zato što bugarski kapital zastupljen u Srbiji ima veoma lošu reputaciju zbog niza neuspelih privatizacija".
