Izvor: Politika, 25.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja ili bankrot
Vlasnike za četiri godine promenilo 80, a za samo sedam meseci kupce mora da nađe još 70 preduzeća
Sva turistička preduzeća i hoteli koji nisu privatizovani moraće da dobiju vlasnika do kraja prve polovine naredne godine. Ukoliko se ne ispoštuje ova obaveza, prema juče iznetom upozorenju ministra za trgovinu i turizam Bojana Dimitrijevića, predstoji prodaja "na bazi bankrota".
Ovo za mnoge hotelijere dramatično upozorenje, Dimitrijević je izneo na sednici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Odbora za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore Srbije, uz opasku da i dosadašnji tok privatizacije hotela nije doneo rezultate koji su se očekivali.
– Upozoravali smo da ne može da se obavlja prodaja bez jasno donete strategije privatizacije hotela. Oni ne mogu da se prodaju kao što se, na primer, prodaju fabrike hartije. Reč je o retkom resursu i poslu koji traži veliko znanje i veštinu – rekao je Dimitrijević, podsećajući da su do sada vlasnici hotela postali i neki poslovni ljudi koji se toliko razumeju u posao da "sada ne znaju šta će da rade".
Od "Uniona" do "Intera"
Upravo ovih dana navršilo se četiri godine od početka prodaje hotela u Srbiji. Prvenac hotelske privatizacije je beogradski "Union", koji je za dva i po miliona evra kupio Milorad Majkić, biznismen i vlasnik lanca kockarnica.
Prema podacima Agencije za privatizaciju, do sada je čak 80 ugostiteljskih preduzeća promenilo vlasnike. Na aukcijama je plaćano od milion dinara do čak 470 miliona, koliko je postignuto za valjevsku "Slogu", čiji je kupac "u paketu" dobio hotel, motele i restorane.
Među rekorderima turističke privatizacije izdvaja se HTP "Fontana" iz Vrnjačke Banje, koja po svojim sadržajima obuhvata skoro polovinu kapaciteta ovog zdravstvenog i turističkog centra. Sasvim neočekivano, na listi se našao i hotel "Rojal" u Beogradu, poznatiji pod imenom "Toplice", koji je dobio novog vlasnika za rekordnu cenu od 400 miliona dinara.
Da nije prodaja hotela u Srbiji išla glatko, svedoče i jedina dva primera tenderske prodaje na kojima su se našli beogradski "Putnik" i niški "Srbijaturist". Oba preduzeća je kupio Srba Ilić iz SAD, a javnost je tokom protekle tri godine obaveštavana samo o problemima i sudskim sporovima.
Da su sporovi pretili da ponište prodaju pojedinih hotela svedoče primeri širom Srbije, a odnose se na hotele ili njihove delove koji su nacionalizovani. Stari vlasnici i njihovi potomci očekuju pravedno rešenje, a sadašnji vlasnici i država što skoriju prodaju. U programu za privatizaciju su i dalje beogradski hoteli "Prag", "Ekscelzior" i "Splendid", koji su u početku bili glavni favoriti za prodaju, ali se to nije ostvarilo upravo zbog ovih problema.
Pre nekoliko meseci kao pozitivan signal u javnosti označena je prodaja dva hotela koja su proteklih nekoliko godina provela u "zagrljaju" kompanije "Dunav osiguranje". Hotel "Jugoslavija" je prodat za 31,3 miliona evra, što je znatno više od postignutih cena za prodate hotele u Beogradu.
Hotel "Metropol" je prodat za 27,4 miliona evra, odnosno za 11,4 miliona evra više od početne cene. Ukupna početna cena za oba hotela iznosila je 42 miliona evra. Na aukciji je dobijeno 58,7 miliona evra, dakle 16,7 miliona evra više nego što je bilo planirano prilikom objavljivanja prodaje.
JAT u centru pažnje
Do kraja procesa privatizacije, koja bi, kako tvrdi resorni ministar, trebalo da se okonča do narednog leta, sigurno je da će pažnju biznismena, ali i javnosti, privući JAT-ovi turistički prvenci – hoteli "Slavija" i "Slavija luks", kao i apartmanski kompleks na Kopaoniku.
Na jedinom srpskom ski-centru skoro svi "stari" hoteli promeniće vlasnike. Ova sudbina čeka i "Grand", koji je u sastavu ICG Internacionala, kao naslednik "Geneksa". Ista kompanija traži i budućeg vlasnika beogradskog hotela koji je godinama nosio naziv "Beograd – Interkontinental". Odlukom Trgovinskog suda zbog neispunjenja obaveza prema poznatom hotelskom lancu izgubljena je licenca i drugi deo naziva hotela. Kao mogući kandidati za kupovinu ovog hotela, u čiju obnovu je prema prošlogodišnjim računicama trebalo da se uloži 22 miliona evra, pominju se odranije "Šeraton", a odnedavno i "Kempinski".
Strani hotelski lanci osvojili su skoro sve zemlje u okruženju, u kojima su, poput Bugarske, svi hoteli odavno privatizovani. Zato i ne čudi što istočne komšije imaju i do pet puta veće prihode od turizma.
Darko Knežević
[objavljeno: 25.11.2006.]
