Izvor: Politika, 22.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja RKB iz stečaja gotova stvar
Štrajkači traže reorganizaciju, a protive se prodaji iz stečaja, ali Viši trgovinski sud je potvrdio odluku o unovčenju i bankrotstvu kompanije, tvrdi predsednik Odbora poverilaca Gordana Jovanović
Radnici koji su tokom radnog veka odvajali od plate i otplaćivali kredite od kojih su izgrađene Robne kuće "Beograd" (RKB), nekada najmoćniji trgovinski lanac na Balkanu, nisu akcionari i ne pripada im ni jedan jedini kvadratni metar imovine, smatra Gordana Jovanović, predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Odbora poverilaca Kompanije RK "Beograd".
– Pravo i pravda nisu isto. Iako su radnici RKB izdvajali određeni procenat od plata za izgradnju Robnih kuća, sindikalnih odmarališta i hotela, oni danas nisu akcionari i ništa od imovine im ne pripada. Ovo zbog činjenice da kompanija nikada to nije verifikovala, niti je bilo svojinske transformacije. Žao mi je ljudi koji protestuju i štrajkuju glađu, ali oni rade samo na svoju štetu – ukazuje Jovanovićeva.
Naša sagovornica tvrdi da postoji 14.000 prijava potraživanja od RKB, od toga 11.000 su potraživanja zaposlenih.
Ogromne kamate
– Potraživanja radnika čine 19 odsto ukupnih dugovanja RK "Beograd" od 100 miliona evra, što znači da će oni na ime garantovanih zarada posle prodaje imovine dobiti 19 miliona evra – objasnila je Jovanovićeva.
Ali, na konferenciji za novinare u Agenciji za privatizaciju, kojoj je prisustvovala, čulo se da dug RKB iznosi 93 miliona evra.
– To je zbog kamata, koje su ogromne i svakodnevno uvećavaju dug – rekla je Jovanovićeva.
Zar je za nekoliko dana, koliko je prošlo od konferencije, dug zbog kamata uvećan za sedam miliona evra?
– Ne znam tačno koliki je dug, nemojte me držati za reč. Dug je oko 100 miliona evra, negde između 93 i 100 miliona evra. Radim za dobro svih poverilaca, radnika i pravnih lica, čija potraživanja čine 81 odsto duga RKB. Jedan deo poverilaca je obezbeđen hipotekama na imovinu RKB i njenom prodajom može biti namiren svakog trenutka. Moguće je da je bilo nepravilnosti i mahinacija ranije tokom stečaja, ali je od trenutka kada je Agencija za privatizaciju preuzela stečaj, sve u najboljem u redu – izričita je Jovanovićeva.
Podsećamo da se tokom stečaja koji je vođen pre nego što je njegovo vođenje preuzela Agencija za privatizaciju, dug RKB uvećavao u proseku za milion evra mesečno, a da je za osam meseci tokom kojih je u ime Agencije Mirko Borovčanin vodio stečaj, taj dug uvećan za, prema rečima Jovanovićeve, između 13 i 20 miliona evra. Dakle, između 1.625.000 evra i 2.500.000 evra mesečno.
– Odbor poverilaca, koji čini šestoro pravnika i troje predstavnika radnika RKB, doneo je 24. avgusta 2006. godine odluku da se RKB prodaju iz stečaja. Ta odluka je konačna. Likvidaciona vrednost kompanije je nešto manja od 230 miliona evra, ali nije obavezujuća za kupca. Ko ponudi najviše, biće vlasnik RKB – tvrdi Jovanovićeva.
Dokumenti nisu tajna
Ona potvrđuje da se kao jedini zainteresovani kupac do sada oglasio "Jelmoli korporejšn" registrovan na ime advokata Milana Beka. Ta kompanija je, kaže ona, jedina zatražila uvid u dokumentaciju i istakla svoju kandidaturu da kupi Robne kuće.
Na naše pitanje da li je reč o velikoj francusko-švajcarsko-nemačkoj firmi "Jelmoli", koja je pre uvođenja stečaja nudila 900 miliona maraka, ili je reč o novoosnovanoj "Jelmoli korporejšn", koja je od velike korporacije pozajmila samo ime, ali ne i ugled, i vodi se na ime advokata milana Beka, naša sagovornica je rekla da ne zna odgovor.
– Netačni su navodi Božane Trifunović, rukovodioca Udruženja poverilaca i akcionara kompanije Robnih kuća "Beograd", da u procenu likvidacione vrednosti firme nije ušla vrednost 27,4 hektara isprojektovanog zemljišta na Bežanijskoj kosi. Takođe u štrajku glađu i protestu u Makenzijevoj broj 57 ne učestvuje niko ko je radno angažovan u Robnim kućama – kategorična je Jovanovićeva.
U kancelariji Mirka Borovčanina su boravili pripadnici SBPOK-a, koji su tražili dokumentaciju na uvid?
– Dokumenta nisu tajna, možete ih dobiti i vi i svaki građanin koji to želi. Štrajkači traže reorganizaciju, a protive se prodaji iz stečaja. Ipak, za reorganizaciju nema pravnog osnova i od nje nema ništa. Stečaj se sprovodi po novom zakonu, a uveden je po starom i tu je stvar čista. Tvrdnje Božane Trifunović da je Viši trgovinski sud proglasio rešenje kojim je uveden stečaj, za zaključak su zlonamerne. Viši trgovinski sud je, zapravo, potvrdio odluku o unovčenju i bankrotstvu – zaključila je Gordana Jovanović.
Borko Pavićević
[objavljeno: 22.02.2007.]
.jpg)
