Izvor: B92, 05.Jan.2011, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja Komercijalne (ni)je u planu
Beograd -- Iako u Ministarstvu ekonomije tvrde da ova vlada nema nameru da prodaje Komercijalnu banku, list Pres piše da je prodaja najavljena još u decembru 2009. godine.
List navodi da je privatizacija Komercijalne banke najavljena još 17. decembra 2009. godine u dokumentu koji je Vlada Srbije tada potpisala sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i međunarodnim institucijama IFC, DEG i "Svedfund internacional".
U ugovoru akcionara vezanom za dokapitalizaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banke, koji je u ime Vlade Srbije potpisala ministarka Diana Dragutinović, između ostalog stoji da „je cilj Srbije da privatizuje Komercijalnu banku, što je navedeno i u Strategiji za upravljanje akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period 2009-2012, koja je dostavljena Međunarodnom monetarnom fondu".
MERR: Ova vlada neće prodati banku
U Ministarstvu ekonomije tvrde da je u Vladi Srbije dogovoreno da se od prodaje Telekoma 100 miliona evra utroši na dokapitalizaciju Komercijalne banke i da ova vlada u svom mandatu nema nameru da prodaje ovu banku. "Šta će po ovom pitanju uraditi neka sledeća vlada, to ćemo videti. Stav ministra Dinkića je da država treba da zadrži vlasništvo u Komercijalnoj banci", kažu u Ministarstvu ekonomije.
Ovom ugovoru prethodilo je nekoliko zaključaka Vlade Srbije kojima su prihvaćeni način dokapitalizacije i kasnije odluke vezane za Komercijalnu banku.
Saradnik antikorupcijskog sajta Pištaljka.rs Ivan Ninić, koji se već duže bavi pitanjem prodaje Komercijalne banke, ocenjuje da se iz ugovora akcionara jasno vidi da će država to učiniti, bez obzira na dokapitalizaciju, koja je samo uvertira za krajnji cilj.
"Komercijalna banka treba da se dokapitalizuje, a svako odlaganje povećava našu obavezu za 15 odsto godišnje. Pošto je krajnji rok da se dokapitalizacija završi krajem naredne godine, očekujem da će Srbija morati da plati oko 115 miliona evra u to ime. Sve to je manje bitno od toga što država ne želi da prizna da planira da po završetku dokapitalizacije proda Komercijalnu banku. Kada pročitate ugovor, ako ste normalan i pošten građanin, nećete imati ni na sekund dilemu da je namera države da proda banku. I sada tvrditi da država ipak ne planira da proda Komercijalnu banku više je nego apsurd", kaže Ninić.
Njegova ključna zamerka prodaji je značaj Komercijalne banke, s obzirom na to da ima oko 10 odsto učešća u bankarskom sektoru u Srbiji, mereno ukupnom aktivom.
"Posle Banke Inteza, to je najuspešnija banka. Sve ostale banke u kojima država ima vlasnički udeo su mizerne u odnosu na to koliko je važno da Komercijalna banka ostane u državnom vlasništvu - zbog plasmana kredita, kreditiranja privrede, stanogradnje. Uticaj na bankarsko tržište država će potpuno izgubiti, a to je kao da ste izgubili državu. Onda smo pod totalnom kontrolom stranih banaka", tvrdi on.
Faksimil ugovora (izvor: Press)
Kako Ninić ocenjuje, privatizacija Komercijalne banke je kraj priče koju su započeli Miroljub Labus i Mlađan Dinkić kada su ugasili četiri domaće banke.
Strategija: Prodaja u kasnijoj fazi
U Strategiji za upravljanje akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period 2009-2012. piše da prodaja banaka sa državnim vlasništvom sledi posle aktivnosti kao što su: priprema i sprovođenje planova institucionalne izgradnje, analiza ekonomske opravdanosti pripajanja određenih banaka i dokapitalizacije. "Pomenutim aktivnostima će se jačati korporativno upravljanje, unapređivati procedure za upravljanje kreditnim i drugim rizicima, rešavati pitanja nenaplativih kredita i pružati pomoć u internoj reorganizaciji i poboljšanju pružanja usluga klijentima, a na taj način težiće se povećanju i očuvanju vrednosti državnog učešća u bankama. Prodaja učešća države biće sprovedena u kasnijoj fazi, kada se steknu povoljniji uslovi na tržištu", piše u ovom dokumentu.
"Privatizacijom Komercijalne banke završava se proces uništavanja bankarskog sektora Srbije i dovođenja stranih banaka na domaće tržište. Takođe, ova privatizacija je i geostrateško pitanje. Jer, EBRD želi da se strateški pozicionira na Balkanu. A to može da učini efikasno samo kroz kupovinu Komercijalne banke. Ne mora da na samom kraju EBRD bude novi vlasnik ove banke, ali će sigurno uticati na to ko će biti njen kupac. Kao što će imati značajan uticaj na vođenje finansijske politike u Srbiji. Kome to sada nije jasno, neka ide da se umije", poručuje Ninić.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da bi Komercijalna banka po svim kriterijumima trebalo da ostane u državnom vlasništvu.
"Nije dobro da se ona proda, a ako će zaista da se ide na tu opciju, onda bi taj problem morao da bude predmet ozbiljnog promišljanja. Verujem da bi takav potez na srpsku privredu mogao da ima negativne posledice. Do sada je postojala strategija da se ta banka dokapitalizuje i ostane nacionalna, državna banka. Za mene bi bilo prihvatljivije da se ona kroz dokapitalizaciju definiše kao srpska razvojna banka, koja bi imala dominantnu poziciju kada je u pitanju podsticaj razvoja domaće privrede", ističe Bugarin.
On zaključuje da je najgori scenario da se Komercijalna banka proda kako bi se pokrila javna potrošnja.
Od ministarke finansija Diane Dragutinović, čiji potpis stoji na ugovoru, u toku jučerašnjeg dana, piše Pres, nije dobijen komentar, a kako su rekli u njenom ministarstvu, „ministarka neće raditi do ponedeljka". Do zaključenja broja ni iz Komercijalne banke nisu stigli odgovori na pitanja koja su im poslata.
