Izvor: B92, 03.Jul.2010, 01:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaja Droga Kolinske trese region
Beograd -- Ništa neće biti isto kao do sada pošto je Atlantik grupa kupila Droga Kolinsku. Srpski biznismeni najavili da će se takmičiti za Drogu pa odustali.
To bi mogao da bude tektonski udar koji bi mogao da dovede do nove privredne arhitekture u regionu.
Tako se u poslovnim i stručnim krugovima tumači odluka hrvatske kompanije Atlantik grupa (u većinskom porodičnom vlasništvu familije Tedeski) da kupi za 382 miliona evra slovenačku prehrambenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << firmu Droga Kolinska.
Akvizicija ovakve vrste već nekoliko godinavisile su u vazduhu i bilo je samo pitanje dana kada će se neka od velikih poslovnih aglomeracija u oblasti poljoprivredno-prehrambene industrije ili trgovinskih lanaca odlučiti da „proguta” komšijsku konkurenciju.
Sve do skoro, dok Holding Istrabenc, većinski vlasnik Droga Kolinske nije (samo nekoliko meseci od početka ekonomske krize zbog kontaminiranih zajmova) zapao u poslovne nevolje „tipovalo” se se na Podravku, Merkator, Agrokor, Svislajon-Takovo, Fruktal... kao atraktivne brendove koji mogu da promene vlasničke dresove. A onda je Istrabenc bio primoran da počne prodaju svojih firmi-kćerki kako ne bi sistemom spojenih sudova, kao najveće etatizovano preduzeće u Sloveniji, potopio kompletnu privredu te zemlje.
Tako je u prvi plan izbila Droga Kolinska, atraktivna kompanija s prepoznatljivim robnim markama kao što su „kokta”, „jupi”, „donat”,„bar kafa” i „argeta”. Atraktivnost ove kompanije podizao je i njen srpski ogranak s Grand kafom i Štarkom koji je pre nekoliko godina kupila od biznismena Slobodana Vučićevića.
U tom „pakovanju” ima još više tržišno atraktivnih proizvoda kao što su „smoki”, „grand kafa”, „bananica”, „prima” i „najlepše želje” i „kKarađorđe”. Mnogi od tih slovenačko-srpskih brendova („smoki” i „argeta”, na primer) bili su apsolutni tržišni lideri u regionu koje nikakve lokalne vancarinske barijere nisu mogle da odvoje od potrošača.
„Tuča” među vlasnicima kompanije ovakve vrste nije nimalo slučajna. Prehrambena industrija će, u godinama kada mnoge države najavljuju nove modele ekonomskog razvoja, činiti okosnicu razvoja i prosperiteta. Prehrambena industrija bez poznatih brendova ne predstavlja ništa i zato mnoge države stvaraju ambijent i podstiču svoje poslovne ljude da kupuju kompanije sa dobro pozicioniranim robnim markama u susednim zemljama.
Poslovni ljudi ne kriju činjenicu da je jedan od njihovih prioritetnih ciljeva da za sebe kupuju regionalne brendove a da na tržišta dovode evropske „marke”.
Da je srpskom biznismenu Miroslavu Miškoviću pošlo za rukom da realizuje pre tri meseca potpisan predugovor o kupovini 50 polovine slovenačke fabrike sokova Fruktal, onda bi to bila vest koja bi prodrmala poslovne krugove u regionu. Ali to se nije dogodilo, jer je slovenačka Vlada „izrazila duboko neslaganje s takvom akvizicijom”.
U slučaju Droga Kolinske slovenačka vlada je, po rečima premijera Boruta Pahora, „bila neobaveštena”, što bi moglo da sugeriše da su poslovni problemi Droge mnogo veći nego Fruktala, ali i da je Emil Tedeski kao lider porodice i kompanije Atlantik grupa poželjniji slovenački „biznis zet”.
To što deo slovenačke javnosti „škrguće zubima” zbog rasprodaje „nacionalnog blaga” i teši se da Tedeski možda neće imati dovoljno para da na kraju „iskešira” za Drogu dan posle prodaje razvejala je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) koja je saopštila da razmatra odobravanje kredita Atlantik grupi baš za ovu akviziciju. Uostalom, o ugledu porodice Tedeski nešto govori spremnost dve moćne evropske bankarske grupacije – italijanske Unikredit i austrijske Rajfajzen – da finansijski isprate kupovinu Droga Kolinske.
I mnogi srpski poslovni ljudi prepoznali su korporativni kapacitet Droga Kolinske bez obzira na njene trenutne teškoće. Kad je Igor Bavčar, bivši moćni direktor Istrabenca (prijatelj i saborac bivšeg slovenačkog premijera Janeza Janše), odlučio da žrtvuje Drogu, mnogi srpski preduzetnici uzeli su digitrone u ruke i počeli da prave računice. Svoju zainteresovanost da kupe Droga Kolinsku javno su saopštili Slobodan Vučićević, manjinski akcionar i predsednik Uprave u toj firmi, i Nemanja Popov, direktor Centroproizvoda (za račun vlasnika Predraga Bajčetića).
Bilo je, međutim, i zainteresovanih koji su radili na kupovini te slovenačke firme, ali to javno nisu saopštavali. Među takvima, na primer, bili su Delta holding (Miroslava Miškovića), Kapastar (Nebojše Šaranovića) i Marbo (Bojana Milovanovića i Andreja Jovanovića).
Ako su se, dakle, složile sve kockice pitanje je zašto se niko od srpskih poslovnih ljudi nije odlučio da kupi Drogu? Neki od njih će u privatnom razgovoru reći da su odustali zbog visoko dignute cene, a drugi tvrde da ih je „strah da se u vreme hajke na preduzetnike odluče da velikim novcem kupuju firme u regionu”.
"Posle svega što je izrečeno na naš račun niko nije smeo da digne glavu. Među nama nema investitorske euforije, nema atmosfere za takmičenje. Postoji velika napetost i mi sedimo skrštenih ruku", objašnjava vlasnik jedne oveće srpske kompanije.
Kao argument on navodi brzinu kojom je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila da razmatra odobravanje kredita Atlantik grupi za kupovinu Droga Kolinske. "To govori o poslovnoj klimi u Hrvatskoj. Kad sam se kod EBRD raspitivao za kredit, rekli su mi da nije sporan moj kreditni rejting nego što nas naša vlast optužuje za razne nepodopštine. Rekli su mi 'javite se kad rešite probleme s vašom vladom'", kaže ovaj sagovornik Politike.
Da li je Srbija mogla i bolje da „prođe” u ovoj akviziciji? Možda pitanje i nije samo retoričko. Slobodan Vučićević kaže da se rodio novi prehrambeni gigant u regionu i izrazio uverenje da će poznati brendovi Droge Kolinske kod novog vlasnika biti u dobrim rukama, da će imati mogućnost daljeg razvoja i još veće internacionalizacije.
Posle ove akvizicije Atlantik grupa veoma će osnažiti portfelj i učvrstiti se na tržištima regiona – planiran je promet od 650 miliona evra sa 4.300 zaposlenih. Inače, u vlasničkoj strukturi Atlantik grupe učešće imaju strane firme i investicione kompanije (DEG, EBRD i Rajfajzen grupa). a oko trećina akcija u slobodnom je prometu na Zagrebačkoj berzi.
