Izvor: Politika, 10.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proćerdane milijarde dolara
U poslednjih sedam godina Srbija je "pojela" 39 milijardi dolara, a uprkos velikom deviznom prilivu ostvaren je skroman rast nacionalnog dohotka. Ova tvrdnja, koju je pre dva dana za naš list izneo prof. dr Mlađen Kovačević, juče je zabrinula stručnu javnost. Pogotovu kada se zna da je ukupan spoljni dug krajem novembra prošle godine prešao 25 milijardi dolara. Prema rečima Miroslava Zdravkovića iz Ekonomskog instituta, najalarmantnije kod ovih cifara su opasne tendencije njihovog rasta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– U prvih deset meseci prošle godine Srbija je koristila kredita u vrednosti od 5,6 milijardi dolara, dok je u istom periodu 2006. povučeno novih kredita u iznosu od 4,3 milijarde dolara.
U nepovoljnom pravcu idu zaduživanja banaka koje su u prvih devet meseci prosečno pozajmljivale 72 miliona, dok su se u oktobru zadužile u iznosu od 181 milion dolara. Najstrašnije zvuče podaci o kreditiranju preduzeća, koja su u oktobru povukla novih kredita u iznosu od 588 miliona dolara, dok je mesečni prosek, u periodu januar–septembar iznosio 435 miliona dolara – objasnio je Zdravković i dodao da to može da izazove značajne pritiske na devizno tržište i odnos dinara prema evru.
Ipak, Dejan Šoškić, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ublažava crne prognoze svojih kolega ističući da nas kao poreske obveznike najviše treba da se tiče državni dug, koji se plaća preko naših leđa. Prema dostupnim podacima javni sektor je u periodu januar–oktobar 2007. godine u odnosu na isti period 2006. smanjio novo zaduživanje sa 375 miliona dolara na 236.
– Najviše treba da nas brine stanje državnog duga. S obzirom na to da se javni dug smanjuje, onda u tom domenu nema razloga za brigu. S druge strane, zaduživanje preduzeća se povećava, ali to je prvenstveno problem njihovih vlasnika, odnosno akcionara i kreditora, a manje nas običnih građana. Vraćanje ovakvih pozajmica ne može da izazove ozbiljne makroekonomske posledice. Eventualno se u trenutku vraćanja dugova u uslovima smanjenog deviznog priliva može javiti povećana tražnja na strani deviznih sredstava i pritisak na devizni kurs. Treba imati u vidu da zaduženost preduzeća danas nije isto što i zaduženost preduzeća pre trideset godina, kada je, po pravilu, država stajala iza njih – istakao je Šoškić koji je saglasan sa Mlađenom Kovačevićem da je od 39 milijardi dolara deviznog priliva i njihovim usmeravanjem u proizvodnju svakako mogao da se ostvari veći rast bruto domaćeg proizvoda.
Ipak, Miroslav Zdravković upozorava da eventualni rast kursa dinara, izazvan otplatom nagomilanih dugova preduzeća, i te kako utiče na naše budžete i cene. Pogotovo u situaciji kada uvoz raste u odnosu na izvoz.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržiše, ističe da je sada kasno debatovati o tome da li smo mogli i drugačije da iskoristimo 39 milijardi dolara koje su u poslednjih sedam godina preko investicija, kredita i rođaka iz inostranstva stigle u Srbiju. To što smo ih pojeli kroz potrošnju u vraćanje dugova, a manje "štekajući" i ulažući, u velikoj meri je odredilo destimulativno poslovno okruženje.
– Da su okolnosti bile drugačije, verovatno bi i njihovo trošenje bilo drugačije raspoređeno. O tome je kasno diskutovati. Utešno je to što je ukupan dug od 25 milijardi dolara, većim delom privatni, a manjim delom državni. Preduzeća ne pozajmljuju novac da bi propala već da bi zaradila. I u razvijenom svetu niko ne može da funkcioniše bez kredita. Prosečan Amerikanac duguje 900.000 dolara pa njihova privreda nije propala – umeren je Prokopijević.
[objavljeno: ]
