Izvor: Blic, 22.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Procedura koči kredite
Informacija koja se čula na nedavnoj sednici jednog od skupštinskih odbora upozorava da finansijski sporazumi i ugovori između naše zemlje i raznih inostranih institucija mesecima pa i godinama čekaju na potvrđivanje u Skupštini, te da zbog toga gubimo značajna sredstva, a plaćamo nemale kamate za novac koji ne koristimo. Šta je u stvari tačno i koliko ima takvih finansijskih aranžmana?
Činjenica je da su sporazumi i ugovori zaključivani sa različitim kreditorima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konstatuje Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija:
- U poslednje četiri godine zaključeno je ukupno 30 sporazuma i 14 ugovora, od kojih je ratifikovano 20 sporazuma i 13 ugovora, tako da na ratifikaciju čeka ukupno 10 sporazuma i jedan ugovor zaključen sa Svetskom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
Iznos ukupnih sredstava po ratifikovanim ugovorima i sporazumima je 1,17 milijardi evra, a za one koji čekaju ratifikaciju je suma 410 miliona evra, kaže Ilić.
Procedura kod ovakvih aranžmana je relativno jednostavna i precizna. Ukoliko se nekom ministarstvu za neke namene odobri zajam, tu činjenicu mora da potvrdi, ratifikuje Skupština Srbije. Tek tada finansijski sporazum ili ugovor postaje validan. U sekretarijatu Skupštine navode da su zbog velikog obima posla parlamenta, sporazumi i ugovori kojima se precizira neki kredit, dodavani na dnevni red kada je „bilo prostora".
- Ukoliko neko tvrdi da je Srbija oštećena jer plaća iznose ili penale, to znači da je neko potpisao neki ugovor sa međunarodnim organizacijama pre nego što je to prošlo Skupštinu i za to može da odgovara. Činjenica da neki ugovor o zajmovima nisu ratifikovani može imati za posledicu da se sredstva koja su bila namenjena Srbiji daju nekom drugom - objašnjavaju u Skupštini Srbije.
Sticanjem punog međunarodnog pravnog subjektiviteta Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova je preuzelo nadležnost za potvrđivanje međunarodnih sporazuma prema Zakonu o zaključivanju i izvršenju međunarodnih ugovora, uz, naravno, propisanu ulogu Skupštine. Upravo ta situacija, prestanak postojanja državne zajednice SCG i praktično preuzimanje nadležnosti od strane Srbije, smatraju sagovornici „Blica", usporila je neke procese. U Ministarstvu finansija, koje je na neki način zaduženo da bude stručni servis u ovim poslovima, kategorično odbacuju da je država Srbija imala štetu zbog kašnjenja u ratifikaciji finansijskih aranžmana sa inostranim partnerima. Državni sekretar Slobodan Ilić je izričit:
- Do danas nismo imali nikakve obaveze plaćanja po osnovu neratifikovanih sporazuma, odnosno ugovora. Svakako da bi zemlja kojoj je potreban kapital za razne namene, pre svih one razvojne prirode, trebalo da bude još ažurnija u ratifikaciji sporazuma, ugovora i povlačenju sredstava. U sadašnjim okolnostima postoje situacije kada bi se u proceduralnom smislu mogli snalaziti bolje - zaključuje Ilić.
Dosadašnji finansijski aranžmani su, naravno, bili različiti po uslovima. Osnovna karakteristika im je da su bili izuzetno povoljni za našu zemlju. Pokazuje to primer kamata koje su se kretale od 0,75 do 5 procenata, sa počekom od tri do deset godina i periodom otplate od 7 do 25 godina. Nesporno je, dakle, da interes za ovakvim sredstvima postoji. Dosadašnja naša kašnjenja u proceduri nisu imala za posledicu nekakvu veću štetu, makar ne direktnu. Ipak, bilo je slučajeva kada se na ratifikaciju čekalo i skoro dve godine. Neki od 11 sporazuma i ugovora koji sada čekaju, vrlo su blizu te vremenske granice.
Sporazumi koji su čekali
Iznos Zajmoprimac Potpisan Ratifikovan
90 mil. evra Republika Srbija 17. 06. 2003. 27. 03. 2004.
80 mil. evra Železnice Srbije 8. 12. 2006. 15. 11. 2007.
16 mil. evra Elektroprivreda 24. 12. 2003. 26. 04. 2006.
30 mil. evra Elektroprivreda 9. 09. 2005. 27. 7. 2006.
