Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Mar.2012, 14:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Problemi otplate dugoročnih kredita

NOVI SAD -

Mađarska vlada najavila je novu šemu otplate dugoročnih kredita, kako bi olakšala teret otplate građanima, koji su se, na duži rok, zadužili u stranim valutama. Radio Novi Sad je istraživao - koliko je zamrzavanje kursa, kao jedno od rešenja, primenjivo i kod nas.

Poput dinara, ni forinta se ne može pohvaliti stabilnošću. Nevolje klijenata sa zamašnim povećanjem rate su česte i neretko se i država uključuje u olakšavanje balasta dugova. Prema novom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << planu, koji je vlada izradila u saradnji s Mađarskim udruženjem banaka, građani koji otplaćuju kredite u stranim valutama mogu da zatraže da njihove mesečne rate budu zamrznute na pet godina, prema deviznom kursu od, na primer, 180 forinti za švajcarski franak. Nakon isteka roka zamrzavanja, dužnici, banke i država će razrešiti problem razlike u odnosu na trenutni kurs od 240 forinti za evro. I ceo paket podrške ograničen je na kredite do 20 miliona forinti, odnosno 69 hiljada evra, čime je obuhvaćeno 90 odsto klijenata. Takav model, sa izvesnim poboljšanjima, pomogao bi i nama, smatraju anketirane korisnice stambenih kredita.

Prema podacima Kreditnog biroa za januar 2012, od 552 milijarde dinara kredita plasiranih stanovništvu, oko 60 odsto su stambeni krediti. Istovremeno, učešće kašnjenja stanovništva u otplati povećalo se za mesec dana sa 3,7 na 3,8 odsto. A što je još gore, za 13 meseci je broj kredita u kašnjenju povećan za pola procentnog poena. Dejan Gavrilović iz udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" tvrdi da je u borbi sa docnjom moguće i kod nas primeniti model mađarske vlade.

"Nešto slično je predloženo i usvojeno u Hrvatskoj, pa ako je moglo tamo može i ovde. Mi smo pre nekoliko meseci predlagali da se kurs franka fiksira na određenom iznosu koji bi normalno nego sada i da se građanima omogući nešto lakša otplata kreditnih obaveza",kaže on.

"Setimo se, kada su neke naše poslovne banke ponudile klijentima da u određenom periodu otplaćuju samo kamatu, a da otplata glavnice sačeka da prođu krizna vremena, stručnjaci su upozoravali na to da se time problem samo odlaže i da će bankari na svom saldu proknjižiti još poneki evro ili franak zarade. U mađarskom i sličnim modelima, primećuje Gavrilović, rizik više čini i nepoznanica: šta ako se nakon odmrzavanja kredita pojavi nova vlada, s drugačijim pogledom na stvar?! A možda bi se čekanje i isplatilo", razmišlja Gavrilović.

"Ima raznih aspekata koje treba razmotriti. Jedan od njih je i da je moguće da će u narednih 5 godina i kurs franka u odnosu na evro da padne, pa bi se tako mogla napraviti razlika koja bi se mogla kompenzovati nakon toga."

Urednik sajta "Kamatica" Dušan Uzelac, smatra da rešenje problema s otplatom kredita, pre svega treba tražiti na relaciji banka-klijent, u čemu bankarski interes nipošto nije aktiviranje hipoteke. Uzelac je istomišljenik onih koji tvrde da nevolje s visokim i sve teže otplativim ratama kredita nisu samo posledica prevelikih bankarskih apetita.

"Problem nije na strani banke i kredita. To je često zamena teze. Problem je taj što građani nemaju od čega da plaćaju te kredite. To je stvar privrede i njene aktivnosti jer mi ne zarađujemo dovoljno dobro da bismo održavali te kredite koje smo uzeli", ističe on.

Da kašnjenje u otplati kredita kod nas nije stvar lošeg ponašanja dužnika, nego realne situacije, odnosno otpuštanja, ekonomske krize i pada životnog standarda, priznao je pre nekoliko meseci i generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

A koliko će potrajati ta realna situacija? Možda pet godina, na koliko je oročen koncept podrške mađarske vlade klijentima tamošnjih banaka? A možda i deset-15 godina, što je najčešće polovina otplatnog roka stambenih kredita u Srbiji?

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...