Izvor: Blic, 30.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problemi EPS-a zbog privatizacije
Problemi EPS-a zbog privatizacije
Elektroprivreda Srbije bi, odlukom Upravnog odbora, početkom iduće godine trebalo da se presvuče u novo odelo. U okviru preduzeća biće izdvojeno jedanaest zavisnih privrednih društava, od kojih je šest proizvodnih i pet distributivnih kompanija.
Uz to, donete su i odluke o izdvajanju tri nova preduzeća, odnosno osnivanju privrednih društava za obavljanje neelektroprivrednih delatnosti iz postojećeg EPS-a: 'Južna Bačka' Novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sad, 'EDB Javno osvetljenje' i 'Elektrodistribucija izgradnja' Beograd, i treće 'Kolubara metal' Vreoci.
Kad je reč o preduzećima koja su ranije izdvojena, odluka UO je da se izvrši dokapitalizacija, odnosno uveća osnivački ulog EPS-a i te firme uđu u postupak osamostaljivanja. To znači da bi Vlada Srbije uskoro trebalo da donese odluku o njihovom faktičkom izlasku iz EPS-a. Treći korak u rešavanju sudbine tih preduzeća, a koji se ne dopada Sindikatu radnika je njihov ulazak u postupak privatizacije. O ovom, trećem koraku, kao i o rešavanju pitanja hotela i odmarališta koji su u sastavu EPS-a, na sednici UO nije bilo reči. Izvesno je, međutim, da će uskoro uslediti i izdvajanje ovih objekata iz sastava kompanije i njihovo prenošenje u državne ruke, koja će ih, potom, predati Agenciji za privatizaciju.
Ovakav koncept reorganizacije Elektroprivrede Srbije, ipak, nije naišao na razumevanje i podršku Evropske agencije za rekonstrukciju, koja smatra da ovo nije kraj podele i traži da se distribucija i proizvodnja odvoje u potpunosti kao zasebna i samostalna preduzeća. EAR je obezbedila donaciju u iznosu od tri miliona evra koja bi trebalo da se iskoristi za izradu projekta restrukturiranja EPS-a. Projekat bi trebalo da izradi konsultant koga će izabrati EAR, a, ujedno, napravljen je i projektni zadatak za ovog savetnika. Već mesecima se, međutim, ne stiže do verzije koja zadovoljava i EPS i EAR, te je moguće da nacionalna elektroenergetska kompanija odustane od ove donacije, koja bi ih uslovila u reorganizaciji preduzeća. Ključne primedbe EPS-a su što se u projektnom zadatku predviđa odvajanje proizvodnje od distribucije, čime bi pala cena kompanije, a zasigurno višestruko bila povećana cena struje za građane. Uz to, ovakav koncept podele preduzeća nije predviđen ni Zakonom o energetici i propao je još 2003. godine. Istina, uticajni finansijski krugovi ga nikad nisu stavili u fioku, niti odustali od njega. Vrlo često, čak, u razgovorima sa međunarodnim monetarnim institucijma EPS nailazi na takvo razmišljanje i uslovljavanje prilikom razgovora o novim kreditima. Druga ključna primedba na zadatak koji bi trebalo da dobije konsultant je na smanjenje značaja direkcije EPS-a i značajnije osamostaljivanje preduzeća. Naposletku, treća značajna primedba na projektni zadatak je uplitanje u kadrovsku politiku od strane konsultanta i donatora.
Kako tvrde upućeni u ove prilike u EPS-u, svim ovim se rastura tehničko-tehnološko jedinstvo preduzeća, daje veća samostalnost zavisnim društvima, uticanjem na kadrovska rešenja stvaraju se povoljni uslovi za privatizaciju delova kompanije, pre svega velikih distribucija, a ne za privatizaciju EPS-a kao sistema koji vredi nekoliko milijardi evra i upošljava oko 40.000 ljudi. Jovana S. Polić
