Izvor: B92, 19.Okt.2013, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problematična GMO poljoprivreda
Beograd -- Proizvodnja genetski modifikovanih (GMO) useva u svetu pokazala se štetnom za poljoprivrede zemalja gde je primenjena, ocenili su stručnjaci.
Prema njihovoj oceni, prinosi ne da nisu povećani, nego su smanjeni, a značajno je porasla upotreba herbicida štetnih za ljudsko zdravlje, ocenili su stručnjaci na nedavnoj konferenciji o GMO u Beogradu.
Naučnici iz sveta su na skupu u Beogradu ukazali na opasnost da ta proizvodnja potpuno uguši gajenje prirodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biljaka, ističući da organska proizvodnja nije moguća tamo gde postoji GMO.
Američki naučnik Džon Fagan, koji je i sam godinama radio na stvaranju GMO semena, kaže da se pokazalo netačnim da će to seme, kao otporno na štetočine, povećati prinose, jer za posledicu ima stvaranje super korova na zemljištu gde je posejano.
On je naveo primer posejanog GMO kukuruza u Brazilu, gde je na njivama počeo da niče snažan korov kojeg ranije nije bilo, i koji nije bilo moguće uništiti običnim herbicidima, već je bilo potrebno dodavati sve veće i veće količine otrova. To je potpuno uništilo zemljište, a sad se GMO kukuruz pretvorio u korov.
Slična situacija je bila u Meksiku, gde su sudovi zabranili gajenje GMO kukurza. Fagan je naveo da su SAD nekada izvozile velike količine pirinča u EU i Japan, ali od kad su počele da gaje GMO pirinač na poljima pored Misisipija, ta su tržišta izgubile, s obzirom da je u proizvodu pronađena veća količina štetnih materija po zdravlje.
Prema Faganovim rečima, sve veća upotreba hemije za subijanje superkorova i jeste glavni motiv multinacionalnih kompanija da plasiraju GMO seme, jer su one najveći proizvođači tih hemijskih proizvoda.
On tvrdi i da su stanovnici Argentine imali problema sa zdravljem, jer iako se tamo GMO soja gajila u manjim količinama, veoma je porastao broj obolelih od raka, kao i broj dece sa mentalnim i fizičkim smetnjama. Takođe se smanjio broj drugih useva na račun GMO soje, pa se i broj siromašnih povećao sa 15 na 46 odsto.
Fagan smatra da Srbija apsolutno treba da zaštiti sebe, kao što su to već učinile Nemačka, Italija i Francuska.
Indijska naučnica Vandana Šiva je navela da je ta zemlja imala velikih problema sa GMO pamukom. Multinacionalne kompanije su u dogovoru sa bankama davale kredite samo seljacima koji seju GMO pamuk, ali kako je posle nekoliko godina to seme davalo sve manji i manji prinos oni dugove nisu mogli da vrate.
Zbog toga je, prema njenim rečima, u Indiji čak 300.000 ljudi izvršilo samoubistvo, jer ne samo da nisu mogli da vrate dugove, već na kontaminiranom zemljištu više nisu mogli da seju ni prirodno seme.
Šiva je rekla da su u Indiji zbog toga počeli da formiraju banke prirodnog semena, koje poljoprivrednici mogu da dobiju po povoljnoj ceni, dodajući da ona lično učestvuje u takvim projektima u mnogim zemljama.
U Južnoj Africi je čak 85 odsto seljaka odustalo od gajenja GMO pamuka zbog malih prinosa i probelma sa štetočinama, pa se broj zasejanih površina smanjio sa 100.000 hektara u 1998. godini na 22.500 hekatar 2002. godine. U Africi su se kao veliki promašaj pokazali i GMO slatki krompir i manioka, koji su svojevremeno reklamirani kao glavno oruđe protiv gladi na tom kontinentu.
