Izvor: Politika, 04.Maj.2013, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem privrede – problem i banaka
Bankarski sistem ima dovoljno raspoloživog novca, ali primetna je pojačana obazrivost građana u zaduživanja i oprez preduzeća u novim ulaganjima
Iako je domaći bankarski sistem veoma likvidan, primetna je pojačana obazrivost građana u zaduživanju, kao i oprez preduzeća u pogledu novih ulaganja. Privrednici čekaju stabilnije i predvidljivijeposlovno okruženje, što kao logičnu posledicu ima nešto umanjeniji obim zahteva za kreditima. Uz to, visok nivo nenaplativih kredita >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dodatan je izazov za banke kako u Srbiji, tako i u čitavom regionu. Zato je znatan deo aktivnosti u ovom trenutku usmeren ka naplati spornih potraživanja i njihovom regulisanju, izjavila je za naš list predsednik Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Đurić, odgovarajući na pitanje šta je glavni problem domaćeg bankarstva.
Mogu li u tom našem sistemu banke da budu zdrave, a privreda „bolesna”?
Stanje na bankarskom tržištu je u velikoj meri odraz u ogledalu situacije u privredi. Kada jednom sektoru ne ide, ni drugom ne može biti dobro. Problemi realne ekonomije su istovremeno i problemi banaka. Ipak, pored svih izazova sa kojima su banke suočene, neosporna je činjenica da je domaći bankarski sektor uređen, prilagođen zahtevima domaće i internacionalne regulative.
Možete li pomoći prezaduženim klijentima?
U ovom postkriznom periodu upravo se i najviše bavimo rešavanjem problema prezaduženih klijenata, s obzirom na to da rezervacije za rizične plasmane limitiraju mogućnost investiranja u projekte koji imaju potencijal da pokrenu ekonomsku aktivnost. Uvek ističem da ulažemo maksimalne napore da kroz partnerstvo sa njima pronađemo najprihvatljivije rešenje, bilo kroz restrukturiranje ili reprogram obaveza.
Jesu li nenaplativi krediti samo „specijalnost”Srbije?
Srbija sa 18,6 odsto nenaplativih kredita jeste u vrhu evropskih zemalja. Ipak ne treba izgubiti iz vida i činjenicu da su loši krediti problem u celom okruženju ida je u nekim zemljama Evropske unije, poput, recimo Mađarske, ovaj nivo na oko 14, dok je u Rumuniji iznad 18 odsto ukupnih plasmana.
Od koga očekujete podršku? Države?
Ne toliko od same države, ako pod njom podrazumevate vladu i njena ministarstva, koliko od pravosudnih organa. Neophodno je dalje povećanje efikasnosti sudske prakse kako bi se obezbedila brža realizacija sredstava obezbeđenja, što bi stvorilo prostor da banke budu znatno manje restriktivne prema klijentima.
Domaće banke zbog razno-raznih rezervacija nenaplativih kredita po strani drže nešto manje od šest milijardi evra. Ko plaća toliki mrtav kapital?
Na žalost, plaćamo svi, i banke i klijenti. Klijenti nešto višim kamatnim stopama zbog sveprisutnog rizika ulaganja, a najveći ceh plaćaju preduzeća koja su u kategoriji rizičnijih jer je za njihove plasmane potrebno obezbediti visoka rezervisanja. Banke sa svoje strane plaćaju padom profita. Upravo zbog tolike poslovne neizvesnosti i visokog kreditnog rizika akcionari Inteze su celokupan prošlogodišnji profit uložili u kapitalno jačanje naše banke. Naša grupacija nije iz Srbije po tom osnovu iznela nijedan dinar, što jasno govori da naša matica veruje u ovo tržište.
Šta, kao bankar, najviše zamerate domaćim privrednicima, pa i onima koji dolaze po zajam kod vas?
Ukoliko sagledamo poslovanje kompanija koje imaju problema sa servisiranjem obaveza mahom se može uočiti odsustvo kvalitetnog korporativnog upravljanja, odnosno nedostatak jasne vizije u pogledu razvojne perspektive preduzeća. Uz to, onaj deo privrede koji se još nije prilagodio novim okolnostima trebalo bi da racionalizuje svoje poslovanje, smanji troškove i pronađe nova tržišta.
Imate li, posle svega, kome da „prodate” pare?
Činjenica da u uslovima opšte neizvesnosti uzrokovane krizom i stanovništvo i privreda nastoje da smanje svoju zavisnost od kredita. S druge strane, nažalost, usled negativne konjunkture ili neadekvatnog prilagođavanja eksternim uslovima, raste broj preduzeća koja nemaju mogućnost da koriste kredite ili barem ne u željenom obimu. Kao rezultat uočava se nedostatak kreditno sposobne tražnje i zbog toga, neko značajnije povećanje nivoa kreditiranja može se očekivati tek sa novim investicijama koje će dovesti do obnavljanja proizvodnje, kao i jačanja životnog standarda građana.
Postoje li klijenti kojima ne možete da odbijete kredit?
Naša je velika sreća i uspeh što je ubedljivo najveći deo naših korporativnih klijenata ocenjen kao nisko rizičan i što upravo oni čine najkvalitetniji deo naše klijentske baze. Sa jedne strane, bankama pogoduje to što su rezervacije za njih veoma niske, dok sa druge strane ovakva preduzeća dobijaju kredite s kamatnim stopama koje su na evropskom nivou. Čini mi se da u ovoj situaciji, kada smo svi isključivo skoncentrisani na rešavanje problema loših kredita, neopravdano zaboravljamo najbolje klijente. A ima ih. I to dosta.
Ukupna ušteđevina u Srbiji je oko 8,6 milijardi evra. U dinarima je simboličnih dva-tri odsto. Imate li problema da i taj novac plasirate?
Činjenica je da je depozitna baza na nivou celog bankarskog sektora, pa tako i u našoj banci sa jedne strane uglavnom kratkoročnog karaktera, a sa druge većinom u stranoj valuti. Jasno je da se ovo negativno odražava kroz ograničenost ponude dugoročnih ulaganja, naročito u dinarima.
Kako se dovijate?
Naša banka već duži niz godina veoma uspešno sarađuje sa vodećim međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su EBRD, EIB, KfW, IFC i Evropski fond za jugoistočnu Evropu iz čijih kreditnih linija,koje su uglavnom sa rokom otplate od sedam, devet, pa čak i 12 godina,klijentima obezbeđujemo veoma povoljne izvore finansiranja. Takođe, imamo i kontinuiranu podršku naše matične bankarske grupacije Intesa Sanpaolo.
Imamo li previše banaka s obzirom na tržište od svega sedam miliona ljudi?
Tržište je merodavno da kaže da li je 31 banka previše ili malo, iako je izvesno da se njihov broj smanjuje. Ukoliko pogledamo rezultate poslovanja našeg bankarskog sektora videćemo da izvestan broj banaka koje nemaju snažne bilansne sume niti značajno tržišno učešće ne posluje sa profitom već određeni niz godina. Ekonomski gledano, takvo stanje nije održivo i teško se može očekivati da će ove finansijske institucije nastaviti da rade i posluju sa gubitkom.
Pošto je reč i o državnim bankama da li to znači da ih treba privatizovati ili zatvoriti?
Ne bih o tome da sudim, jer, ipak, radim u banci sa stranim kapitalom. Smatram da je kvalitet upravljanja bankom, mnogo važniji od porekla njenog kapitala.
-------------------------------------------
Državi viškovi likvidnosti
Da li još trgujete sa državom i NBS?
Osnovna delatnost banaka je depozitno poslovanje sa jedne i kreditiranje stanovništva i privrede sa druge strane, a ne kupovina državnih hartija od vrednosti. Politika Banke Inteza svih ovih godina bila je da u hartije od vrednosti usmeravamo samo viškove dinarske likvidnosti. Osim toga, država se u poslednje vreme sve više zadužuje na međunarodnom tržištu kapitala prodajući svoje evroobveznice.
Nije li to njen legitimaninteres, pogotovo što prodaje obveznice po ceni nižoj nego, recimo, Španija ili Italija?
Naravno. Niko to ne spori. I rok na koji prodaje svoje hartije od vrednosti i cena su povoljniji na inostranim tržištima. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da smo kupovali državne zapise i prošle godine kada je pristup države međunarodnim tržištima bio otežan i kada je finansiranje državnog budžeta bilo oslonjeno isključivo na bankarski sektor.
Slobodan Kostić
objavljeno: 04.05.2013.
