Izvor: Blic, 17.Apr.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredu muče preskupi krediti
Smanjenje poreza na zarade zaposlenih sa 12 na 10 odsto, kao i odobravanje 3.000 kredita za početnike bez hipoteke sa kamatnom stopom od jedan odsto, čime bi se otvorilo 12.000 novih radnih mesta širom Srbije, samo su neke od mera koje je juče na Prvom samitu preduzetnika u Centru „Sava" najavio Božidar Đelić, potpredsednik Vlade.
Osim toga, kako je rekao Đelić, u domenu kreditiranja predviđa se i smanjenje obavezne rezerve poslovnih banaka kod Narodne banke Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za start-ap kredite. Narednih nedelja, nakon razgovora sa Radovanom Jelašićem, guvernerom NBS, stvorili bi se uslovi da ovi zajmovi za pokretanje biznisa imaju niže kamate nego što su sada.
- Najavljena mogućnost registracije preduzeća na jednom mestu, obezbeđenje veće efikasnosti i koordinacije inspekcijskih službi, primena elektronskog potpisa, kao i usvajanje zakona o elektronskom poslovanju, doprineće takođe poboljšanju uslova poslovanja - kaže potpredsednik Đelić.
U Srbiji ima oko 390.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a anketa sprovedena među 450 najuspešnijih pokazuje da je preko 95 odsto ispitanika prošle godine povećalo broj zaposlenih u proseku za oko 22 odsto. Za ovu godinu planiraju da broj novih radnih mesta povećaju za 16 odsto.
- Mala i srednja preduzeća učestvuju sa dve trećine u prometu robe na srpskom tržištu, a sa 40 odsto u izvozu. To ukazuje na to da će se uspeh srpske tranzicije meriti uspehom tih preduzeća - ocenio je Đelić.
Okupljenim preduzetnicima Jasna Matić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, sugerisala je da kontaktiraju sa državnom administracijom i da kažu koji su problemi sa kojim se suočavaju, kako bi oni bili što pre rešeni.
- Država je stavila u fokus razvoj sektora preduzetništva i malih i srednjih preduzeća i postoji veliki broj mera, kao i institucija koje se bave podrškom. Fond za razvoj, koji je preduzetnicima najbitniji, raspolaže sa 12 milijardi dinara za kredite kako za početnike, tako i za finansiranja investicionih projekata - istakla je Matićeva i dodala da će se formiranjem službi ekonomskih savetnika u inostranstvu olakšati privrednicima poslovanje i van granica Srbije.
Nelikvidnost je ključni problem srpske privrede, kako je navela Vidosava Džagić, potpredsednik Privredne komore Srbije, ali i poreska opterećenja koja nisu u srazmeri sa poreskom snagom obveznika. Po njenim rečima, prisutna je i siva ekonomija, ali i državni i privatni monopoli.
- Oblast visoke tehnologije je izvozna šansa, a želimo i da država to shvati. Mi smo prošle godine povećali broj zaposlenih u odnosu na prethodnu za 20 odsto, a prihod za 48 odsto. Izvozimo na zahtevno američko tržište. Bili smo se suočili sa problemom mišljenja koje je važilo za našu zemlju da su sva preduzeća korumpirana i kriminalizovana. Nakon kontrole nezavisne revizije, koja je rekla da naša firma odgovorno posluje, nije postojalo više nikakvih smetnji. Tako da nam je jedan od glavnih partnera danas CISKO - ispričala je okupljenim preduzetnicima iskustvo „PS Techa", firme koja je uvrštena među 10 naj preduzetnika „Blicove" akcije izbora „Preduzetnika 2007" Branka Radovanović, jedan od troje suvlasnika.
Anketa: Koji su najveći problemi sa kojima se suočavate u poslovanju?
Zoran Nedeljković, Knjižarsko preduzeće „Žiravac", Požega
- Država bi morala da sistemski reguliše naplatu obaveza od komitenata, kao i da se smanje prevelike bankarske kamate na kredite preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima.
Živojin Aranđelović, Ara - Aranđelovići, proizvodnja delova za obuću, Leštane
- Privrednici žele da znaju šta će biti sutra, jer je juče daleka prošlost. Jedan od najvećih je nelikvidnost, kao i visoke kamate na kredite. Zato se sa pravom može steći utisak da su banke pijavice srpske privrede.
Ivanka Tasić, turistička agencija „Panakomp", Novi Sad
- Mislim da se zanemaruje znanje mladih ljudi i njihova pokretačka energija. Država bi trebalo da bude svesnija, da mnogo malih preduzeća može da predstavlja jaku privredu i da je njihov doprinos veći od dva ili tri giganta.
Dragiša Đorđević, „Zlatni Timok", proizvodnja metalne robe, Svrljig
- Kada poslujete u nerazvijenim opštinama, veliki problem je nedostatak informacije gde svoje proizvode možete da prodate. Bankarsko zaduživanje je preskupo i moralo bi nešto da se učini kako bi bilo povoljnije.
Prof. Snežana Đorđević, „Agrounik", proizvodnja mikrobiološkog đubriva „slavol"
- Kreditne ponude banaka više su prilagođene velikim preduzećima nego malim firmama. Neuknjiženi objekti stvaraju nam problem uspostavljanja hipoteke, pa samim tim je teže dobiti zajam.
Vaso Lekić, preduzeće „Fudlend", Beograd
- Jedan od najvećih problema je skupi izvor finansiranja, jer su razlike kod kamatnih stopa za kredite koje odobrava, recimo, Fond za razvoj i banaka velike. Država bi morala da poboljša uslove za odobravanje garancija, kako bi nam olakšala izvoz.
