Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jun.2010, 17:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednici traže stabilne uslove poslovanja
MOKRA GORA -
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik izjavio je da Srbiji neće biti potreban novi aranžman sa MMF-om ako ispuni sve što je predviđeno tekućim kreditnim aranžmanom.
On je na Letnjem Vivaldi forumu "Planirajmo 2011", koji se održava u Mokroj Gori, rekao da bi se o novom stend baj aranžmanu sa MMF-om pregovaralo ako takvu odluku donesu vlada Srbije i Narodna banka.
Predstavnici privrede koji učestvuju na skupu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << složili su se da je za uspešno funkcionisanje i razvoj srpske privrede neophodan stabilan politički okvir i predvidljiv poslovni ambijent, što podrazumeva i stabilnost deviznog kursa.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je ocenio da je dalje odlaganje poreske reforme, koja bi podrazumevala i smanjenje poreza i doprinosa na zarade, neprihvatljivo.
On je ukazao da bi ta reforma morala biti primerena ekonomskoj snazi srpske privrede, ističući da bi povećanje poreza na dodatu vrednost stvorilo privredi dodatni teret.
Bugarin je istakao da privreda otežano finansira tekuću proizvodnju zbog prethodne kreditne zaduženosti, rasta nelikvidnosti, rasta kreditnog rizika i povećanja udela nenaplativih potraživanja, kao i strogih uslova kreditiranja.
Predsednik Poslovnog kluba "Privrednik" Branislav Grujić je naveo da je srpskoj privredi neophodan stabilan i predvidljiv kurs, jer se u suprotnom na kraju godine poništavaju svi pozitivni efekti poslovanja preduzeća.
On je ocenio da centralna banka treba da bude nezavisna, ali da bi trebalo i da objasni zašto je u proteklom periodu srpska valuta slabila, navodeći da su izjave da kurs predstavlja sliku srpske privrede cinične i netačne.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je naveo da su mnoge male evropske privrede, Belgija i Holandija na primer, pre uvođenja evra uspešno funkcionisale sa kursom koji nije bio predvidiv.
Prema njegovim rečima, u tim privredama korišćeni su razni tržišni instrumenti za obezbeđivanje od rizika promene kursa, kao što su, recimo, terminski poslovi.
Ekonomska nestabilnost u Evropi predstavljaće jedan od glavnih izazova za srpsku ekonomiju tokom ove i naredne godine, pošto bi na kratak rok mogla da se odrazi na devizni kurs, a na dugi rok da utiče na brzinu oporavka privrede, ocenio je saradnik Ekonomskog instituta Vladimir Vučković.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Božidar Laganin izrazio je očekivanje da će do kraja godine od stranih investicija u Srbiji najviše biti grinfild ulaganja, za koje vlada najveće interesovanje inostranih kompanija.
"Tu imamo zaista dobru šansu, jer veliki broj opština i gradova je u mogućnosti da ponudi već pripremljene lokacije za gradnju objekata", rekao je Laganin
Prema oceni direktora Republičkog zavoda za razvoj Edvarda Jakopina, glavni pokretač novog privrednog rasta Srbije do 2020. godine treba da bude prerađivačka industrija koja će, prema očekivanjima, imati brži rast od bruto domaćeg proizvoda (BDP) .
On je istakao da novi model privrednog rasta Srbije predviđa da se za 10 godina udvostruči industrijska proizvodnja, a da se učešće prerađivačke industrije u BDP-u poveća na 15 odsto, sa 12,9 odsto koliko je iznosilo u 2009. godini.
Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić izjavila je da osnovne šanse srpske privrede leže u evropskim integracijama, strukturnom prilagođavanju industrije, liberalizaciji tokova robe i kapitala, investicijama u infrastrukturne projekte, uključenosti u međunarodne tokove istraživanja i razvoja.
Džagić je navela da bi platforma razvoja Srbije trebalo da se zasniva na pet "I" - izgradnji infrastrukture - fizičke i institucionalne, investicijama, informacionim tehnologijama, inovacijama i industrijalizaciji.
Šoškić: Neodrživo vođenje fiksnog kursa dinara
Predsednik Saveta Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da je, u uslovima visokog priliva kapitala, neodrživo vođenje fiksnog kursa dinara, jer bi se ceo teret ekonomske politike prebacio isključivo na fiskalnu politiku.
Učestvujući u radu Letnjeg Vivaldi foruma, Šoškić je rekao da Srbija ima relativno malu i otvorenu privredu, koja je podložna spoljnim uticajima tako da mora da vodi politiku rukovođenog plivajućeg kursa i da ta politika treba da ima ulogu automatskog stabilizatora privrede.
On je učesnicima foruma predstavio nekoliko modela vođenja deviznog kursa, od onog u Argentini koji se vezivao za kretanje inflacije do ruskog modela, koji je krajem 20. veka vezivao kretanja rublje za dolar i imao karakteristiku pokretnog koridora kojim se kretao kurs ruske valute, ocenjujući da takvi modeli nisu davali željene rezultate, kao i da u ovom momentu oni ne bi bili primenljivi u Srbiji.
Prednosti vođenja fleksibilnog kursa koji se sprovodi u Srbiji u vođenju nezavisne monetarne politike, pri čemu su domaće cene u manjoj meri zavisne od inostranih, zahteva manji nivo deviznih rezervi nego da se sprovodi fiksni kurs, objasnio je Šoškić.
Prema njegovoj oceni, nedostaci u vođenju fleksibilnog kursa u Srbiji su u tome što postoji devizni rizik u poslovanju sa inostranstvom i to što povremeno podstiče špekulativno kretanje kapitala.
Šoškić je skrenuo pažnju da NBS i Vlada Srbije moraju zajedno intenzivno da rade na deevrizaciji, odnosno jačanju dinara, ukazujući da bi u suprotnom moglo da se desi da taj problem preraste u sistemski rizik zbog eventualnog opšteg kašnjenja u vraćanju kredita, zbog velikih kursnih razlika.
On je podsetio da je Srbija u proteklih 10 godina pokušavala da primenjuje politiku čvršćeg deviznog kursa tako što se oslanjala na inflaciona očekivanja i ciljanje realnog kursa nacionalne valute i to u periodu od 2003. do 2006. godine i da je to bilo neuspešno.
Subvencionisani krediti neće biti van obaveznih rezervi
Viceguverner NBS Bojan Marković izjavio je danas da subvencionisani krediti sledeće godine neće biti izuzeti iz obaveznih rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (NBS).
Marković je podsetio da su subvencionisani krediti dinarski, a da je na dinarske kredite stopa obavezne rezerve pet odsto.
Ministarka finansija Diana Dragutinović je na pitanje da li se u budžetu za narednu godinu planiraju sredstva za subvencionisanje kredita, odgovorila "ja ne planiram, ali...".
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je da bi banke trebalo da se pripreme za postepeno ukidanje subvencionisanih kredita, kao podrške privredi.
Forum "Planirajmo 2011" posvećen je makroekonomskim i privrednim kretanjima bitnim za planiranje poslovanja, a organizuje ga Mokrogorska škola menadžmenta, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
U radu skupa, koji će trajati do 25. juna, učestvuju uspešne domaće i međunarodne kompanije, najviši predstavnici fiskalnih i monetarnih vlasti - Vlade Srbije i Narodne banke Srbije, kao i predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Srbiji.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
