Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Jul.2017, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredni rast u evrozoni veći nego što se mislilo
Privredni rast evrozone u junu bio je veći nego što se isprva mislilo, pokazalo je danas objavljeno istraživanje, što dodatno potvrđuje zamah u zoni evra.
Kompanija IHS Markit saopštila je da je njen indeks nabavki u privredi (PMI), koji prati proizvodni i uslužni sektor, u junu bio na 56,3 poena. Mada je to nešto ispod majskih 56,8 poena, više je od prvobitno procenjenih 55,7 poena. Sve iznad 50 poena ukazuje na rast.
Prosečna vrednost PMI za evrozonu u drugom >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << tromesečju je bila 56,6 poena, što je najbolji rezultat od prvog kvartala 2011. IHS Markit ocenjuje da bi prema toj vrednosti kvartalni rast mogao biti 0,7 odsto, što je povoljno imajući u vidu prethodnu deceniju, ali i kakva je situacija u srodnim privredama kao što su SAD.
Najimpresivniji deo istraživanja je da je rast široko rasprostranjen, a ne skoncentrisan u najvećoj privredi Nemačkoj, koja je pokrivala veliki deo rast od finansijske krize. S novim poružbinama kompanija, poboljšava se i zaposlenost.
"Sve četiti najveće evro države (Nemačka, Fracuska, Italija i Španija) zabeležile su veći rast u drugom tromesečju kao celina", rekao je glavni ekonomista IHS Markita Kris Vilijamson.
Prema Markitovom istraživanju, koje je jedan od ključnih pokazatelja što se uzimaju u obzir pri odlučivanju u Evropskoj centralnoj banci (ECB) on referentnim kamatnim stopama, rast je ponovo predvodio proizvodni sektor koji je imao najveći porast od aprila 2011. Mada je rast u uslužnom sektoru bio umereniji i dalje je među najvećim u poslednjih šest godina.
Pored IHS Markita, evropska statistička agencija saopštila je da rast maloprodaje u evrozoni u maju bio 0,4 odsto. Mada je to skroman rezultat, rast u maloprodaji je ipak ostvaren peti mesec zaredom ove godine.
Sve više pokazatelja ekonomskog oporavka u evrozoni sugeriše da bi ECB mogla da počne da razmatra makar smanjivanje mera podsticaja. ECB je smanjila referentne kamate na minimum i uvela ogroman program otkupa obveznica kako bi se kontrolisala kamate na tržištu.
