Izvor: Studio B, 15.Nov.2011, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredni rast ove i iduće godine dva odsto
Srbija će ove i iduće godine ostvariti dvoprocentni privredni rast, prognozira se u najnovijem "Redovnom ekonomskom izveštaju za jugoistočnu Evropu" Svetske banke (SB) koji je danas predstavljen u Beogradu.
Vodeći ekonomista SB za zapadni Balkan Ron Hud istakao je na konferenciji za novinare da ta međunarodna institucija prognozira privredni rast u regionu od 2,5 odsto u ovoj godini i 2,1 odsto u narednoj, i to pod uslovom da kriza u evrozoni bude razrešena na odgovarajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << način.
"Ukoliko donosioci politika u tome ne bi uspeli, i kriza se pogorša, ekonomski rast u ovim zemljama mogao bi da bude mnogo lošiji", rekao je Hud.
Govoreći o Srbiji, Hud je ukazao na neophodnost fiskalne konsolidacije, kao i na značajan nivo spoljnog duga koji bi se mogao pokazati kao slaba tačka zemlje, kako se bude razvijala kriza u Evropi.
On je naglasio i da je važno da se Srbija pridržava fiskalnih pravila, koja ograničavaju visinu budžetskog deficita i javnog duga, kao i da održi dobre odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom.
U Crnoj Gori i Srbiji budžetski deficiti su ispod zone visokog rizika, ali su joj veoma blizu i te zemlje kao i Bosna i Hercegovina daleko premašuju kriterijume iz Mastrihta i ključno pitanje je da li su u tim zemljama deficiti na nivou koji se može finansirati, rekao je Hud.
On je dodao i da su Bosna i Hercegovina i Srbija naročito ranjive usled velike zavisnosti od inostranog finansiranja banaka, kao i da, od zemalja regiona, Crna Gora i Srbija po nivou spoljnog duga zalaze duboko u nivo visokog rizika.
On je ukazao da će glavni kanali za prenošenje krize iz evrozone na zemlje regiona biti trgovina jer su glavne izvozne destinacije zemalja regiona u EU, zatim finansije, putem stranih banaka, smanjenja prekograničnih kredita i stranih direktnih investicija, kao i pad doznaka.
Kako je naglasio Hud, trgovina sa EU je ključni pokretač izvoza i ukupnog ekonomskog rasta u regionu i u prošloj godini je skoro 60 odsto ukupnog eksporta tih zemalja bilo ka Uniji, najvećim delom u Italiju i Nemačku.
On je naveo i da su strane banke, pre svega, evropske u velikoj meri prisutne u regionu, ali da je ukupan nivo zavisnosti banaka u regionu od stranih izvora finansiranja manji nego, recimo, u novim clanicama EU, i da se sve više oslanjaju na domaće uloge kao izvore finansiranja.
Prema rečima Huda, trenutno nema indicija o povlačenju uloga iz banaka u meri u kojoj je to bio slučaj tokom potresa iz 2008. godine "mada je situaciju potrebno pažljivo pratiti".
Udeo stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sistema regiona iznosi oko 89 odsto, ali su banke u tim zemljama otporne, visoko likvidne i imaju značajne rezerve kapitala, iako bi se ta situacija mogla promeniti, naročito za određene banke, rekao je on i dodao da region karakteriše relativno veliki udeo banaka u grčkom i italijanskom vlasništvu.
Hud je naveo i da bi zemlje regiona budući rast trebalo da u većoj meri zasnivaju na investicijama i proizvodnji koji unapređuju konkurentnost i proizvodne kapacitete, a u manjem obimu na spoljno finansiranoj potrošnji i ulaganju u nekretnine i drugu nestabilnu imovinu.
On je napomenuo i da je u regionu ostao nedovršen veliki deo strukturnih reformi, koje bi trebalo da obezbede fiskalne uštede, unaprede poslovno okruženje da bi se rast zasnivao na investicijama i prozivodnji umesto na spolja finansiranoj potrošnji.
U analizi SB se ukazuje, osim toga, da dublja integracija sa EU, uprkos ekonomskoj krizi u evrozoni, ostaje najbolja perspektiva za privredni rast zemalja jugoistočne Evrope.
Izveštaj je obuhvatio Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i Kosovo.
